ЂОРЂЕ

ЂОРЂЕ, краљ (?, прва половина XIII в.). Син краља Вукана и унук великог жупана Стефана Немање. На историјску позорницу ступа после очевог пораза у борби против великог жупана Стефана Немањића. Краљ Ђ. се заједно са братом Владином и рођацима Станком и Петриславом 1208. заклео на верност дужду Петру Зијанију, обећавши да ће млетачким поданицима у својој области гарантовати личну и имовинску сигурност, да ће пријатеље и непријатеље Млетака сматрати за властите пријатеље и непријатеље, те да ће у случају потребе против арбанашког великаша Димитрија Прогонова, господара Кроје (Arbanum), спроводити мере које буде предузео и сам дужд Петар Зијани. Ђ. интитулација у овом документу гласи: nos rex Georgius. Наредне три деценије Ђ. се не јавља у историјским изворима. Са титулом великог кнеза као први међу сведоцима поменут је у уговору краља Владислава о пријатељству са Сплићанима од 1237. Овај навод упућује на закључак да је Ђ. са скромнијом титулом „великог кнеза" задржао извесне управне надлежности у приморским областима српске државе. Ђ., „кнез Дукље, син Вуканов" помиње се 1242. у неколико докумената улцињског епископа Марка, који је признао јурисдикцију дубровачког архиепископа и 1242. у Дубровнику потписао уговор о пријатељству између Дубровчана и Улцињана. Епископ Марко је иступао против барског архиепископа очито уживајући подршку Ђ., којег он на једном месту назива „нашим краљем". У повељи краља Уроша I Дубровчанима од 23. VIII 1254. међу сведоцима одмах иза српског архиепископа наведен је кнез Ђ. Могуће да је реч о Вукановом сину. Према наводима Троношког родослова Ђ. је сахрањен у Сопоћанима. Није познато да ли се женио и за собом оставио потомство.

ИЗВОРИ: Ш. Љубић, Листине о одношајих Јужнога Славенства и Млетачке републике I, Зг 1868; T. Smičiklas, Codex diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae IV, Zg 1906; С. Новаковић, Законски споменици српских држава средњег века, Бг 1912; А. Соловјев, Одабрани споменици српског права (од XII до краја XV века), Бг 1926.

ЛИТЕРАТУРА: Историја Црне Горе II/2, Тг 1970; М. Антоновић, „Повеља краља Радослава и манастир Св. Михаила на Превлаци", у: Краљ Владислав и Србија XIII века, Бг 2003; Ђ. Бубало, „Титуле Вукана Немањића и традиција Дукљанског краљевства", Б. Тодић (ур.), Ђурђеви Ступови и Будимљанска епархија, Беране--Бг 2011; Д. Јечменица, Немањићи другог реда, Бг 2018.

К. Митровић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)