ЂУРЧИНОВ, Милан

ЂУРЧИНОВ, Милан, историчар књижевности, слависта, универзитетски професор (Београд, 28. VII 1928 -- Скопље, 24. VII 2018). Славистику дипломирао у Београду 1951, докторирао на Филозофском факултету у Скопљу тезом „Преломне године у животу и стваралаштву А. П. Чехова" 1960. На Филолошком факултету Државног универзитета „Кирил и Методиј" ради од 1953, а 1971. биран у звање редовног професора. Основао је Катедру за светску књижевност. Бавио се македонском књижевношћу, јужнословенским и словенским литературама (посебно руском), српском књижевношћу и везама између југословенских књижевности. Изучавао је српско-македонске књижевне односе (српски и македонски роман, утицај српског надреализма на македонску књижевност) и српске писце (И. Андрић, Б. Нушић, М. Селимовић и др.), залажући се за марксистички приступ књижевној традицији и за очување југословенских културних веза. Више књига му је преведено на српски (Антологија савремене македонске поезије и прозе, са Д. Солевом, Бг 1961; Антологија македонске поезије, Бг 1968; Нова македонска књижевност: (1945--1980), Бг 1988; Освајање реалности, Смед. 2006). За редовног члана МАНУ изабран 1994.

ДЕЛА: Огледи и критике, Бг 1978; Проблеми вредновања културног стваралаштва, Бг 1979; Изабрани дела, 1--10, Ск 1986--2008; Прожимања: могућности компаративног проучавања наше књижевности, Суб. 1990.

ЛИТЕРАТУРА: М. Цвијетић, „Архипелаг сећања, М. Ђурчинов: Освајање реалности", ЛМС, 2007, 480, 5; М. Јевтић, Опредељења Милана Ђурчинова, Бг 2011.

РСЕ

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)