ЂАКОВА БУНА

ЂАКОВА БУНА, избила је 10. I 1825. у селу Селевац у Смедеревској нахији, под вођством Милоја Поповића Ђака из Кусатка. Он је раније био поп, а у време Првог српског устанка био је писар код Вујице Вулићевића. После Другог српског устанка постао је угледан трговац. Ђ. б. претходила је Рудничка завера која је откривена децембра 1824. Она је била уперена против кнеза Милоша и његовог система власти због великих финансијских оптерећења и економских тешкоћа. Кад је откривена и кад су завереници били похватани, за опомену другима, сурово су кажњени не само затварањем него и јавним вешањем. Схвативши да је народ незадовољан и да због тога може доћи до шире побуне, кнез Милош је одмах по откривању Рудничке завере одлучио да смањи порез са 19 на 15 гроша и да изврши неке управне промене, којима би ојачао своју власт али и оптеретио „неблагодарни народ" високим ванредним трошковима којима је желео да га казни због неверства и непослушности. У току тих реформских припрема избила је Ђ. б. која је осим Смедеревске захватила Пожаревачку и Крагујевачку нахију, а Милош је страховао да се она може проширити и на Рудничку, Пожешку, Шабачку и Ваљевску нахију. Та опасност порасла је оног тренутка када су се побуњеницима придружили људи које је кнез послао да буну угуше. Озлојеђени побуњеници јавно су исказивали своје незадовољство постојећим кнезовима. Захтевали су да сами бирају кнезове који се неће на њихов рачун богатити. Уплашен да ће се буна проширити, Милош је, по жељи народа, именовао нове кнезове, међу њима и Ђака. Кад овај уступак није уродио плодом, кнез је предузео све мере да сакупи и организује што већи број поузданих војника и обрачуна се с побуњеницима, који су се улогорили на Опленцу. Под командом Томе Вучића Перишића и вођством Милете Радојковића, Јосифа Милосављевића, Живка Шокорца, Јована Лазића, Јована Старчевића и других кнезова, у зору 22. јануара војска је напала и разбила побуњенике. У бици је погинуло више од 20 Ђакових следбеника. Ђак је био рањен, али је успео да умакне према Београду. Ухваћен је 24. јануара у Малом Мокром Лугу. Кад је 26. јануара убијен, његова одсечена глава послата је везиру у Београд, који је наредио да се набије на шиљак и постави на Калемегдану.

ИЗВОР: В. Крестић, Н. Петровић, Протокол кнеза Милоша Обреновића 1824--1825, Бг 1973.

ЛИТЕРАТУРА: М. Гавриловић, Милош Обреновић, 2, Бг 1909; Нестор Летописац (М. Вукићевић), „Милоје Ђак и његов покрет јануара 1825", Време, 1923; М. Ђорђевић, Ђакова буна, Бг 1953; В. Крестић, Кнез Милош Обреновић и Ђакова буна, Смедеревска Паланка -- Кусадак 2009.

В. Ђ. Крестић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)