ЂОРЂЕВИЋ, Душан

ЂОРЂЕВИЋ, Душан, епидемиолог, пуковник, професор ВМА (Карловац, 6. VIII 1928 -- Београд, 17. VIII 2007). Живео у Загребу, одакле је 1941. избегао у Београд. Завршио је 1952. Мeдицински факултет у Београду, а на ВМА специјализацију из епидемиологије 1957. и одбранио докторску тезу 1984. Усавршавао се у Великој Британији, Совјетском Савезу (1966, 1971), Чехословачкој (1966) и Пољској (1986). Био је на дужности у Хигијенско-епидемиолошком одреду Скопске армије (1959--1967) као начелник лабораторије, потом Епидемиолошког одељења, а од 1963. као командант одреда. Био је и члан управе Македонског лекарског друштва, секретар Секције за превентивну медицину, члан Савета Мед ф. у Скопљу. На ВМА је био 1967--1969. начелник Одељења за природна жаришта и дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију (ДДД), потом начелник Института за епидемиологију ВМА (1979--1986), главни епидемиолог ЈНА, начелник Завода за превентивну медицину ЈНА (1986--1994). На ВМА је биран за доцента 1970, а за редовног професора 1990. Био је члан Комисије за ерадикацију пегавца у Србији, члан Комисије за радио-хемијско-биолошку заштиту, члан Комисије за науку Србије, председник Савезне комисије и потпредседник Српске комисије за заразне болести и члан Председништва СЛД. Посебно се бавио изучавањем епидемиологије и превенције скабијеса, бациларне дизентерије, маларије, пегавог тифуса, лајмске болести и ефикасности средстава за ДДД код тешких ендемских заразних болести. Истакао се као организатор превентивног рада у елементарним непогодама (земљотреси у Скопљу и Бањалуци, поплаве 1962) и епидемији великих богиња 1972. Одликован је: Орденом за војне заслуге III реда, Орденом Народне армије са сребрном звездом, Орденом рада са сребрним венцем, Оредном рада са златним венцем, два пута Орденом за војне заслуге са златним мачевима, Орденом Народне армије II реда, Орденом за војне заслуге са великом звездом и Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима. Добитник је награде „22. децембар" (1987).

ДЕЛА: и Б. Арсић, Б. Бирташевић, Борба против заразних болести, Бг--Зг 1977; коаутор, Војна епидемиологија, Бг 1978; Скабијес -- епидемиологија и лечење, Бг 1984.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Бирташевић, „Развој наше војне превентивне медицине", ВП, 1981, 38, 5; Д. Пантелић (ур.), 35 година Војномедицинске академије, Бг 1985; М. Милановић, Биографски лексикон. Познати српски лекари, Бг--Торонто 2005; Е. Ристановић, Војномедицинска академија: у служби човека, здравља и отаџбине, Н. Сад 2011.

М. Игњатовић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)