ЂУРЂЕВИЋ, Светислав

ЂУРЂЕВИЋ, Светислав, глумац, драмски писац (Београд, 1860 -- Београд, 15. V 1891). Напустивши студије у Бечу, ступио је први пут на сцену Народног позоришта у Београду почетком 1883. у комаду Сеоска лола (Е. Тот, С. Дескашев). Од 1884. до 1886. био је члан Српског народног позоришта у Новом Саду, а од 1887. до 1889. поново играо у НП у Београду. Наступао је и у путујућим дружинама Фотија Иличића и Ђуре Протића. Његова друштвена драма Лажна исправа, вероватно и написана за репертоарске потребе путујућих позоришта, премијерно је изведена у НП у Београду 20. IV 1889. у режији Ђуре Рајковића и само једанпут репризирана два дана касније. Већ изнурен дуготрајном и тешком болешћу, у финансијским потешкоћама, од Управе НП тражи новчане позајмице за лечење и, вероватно незадовољан исплатом тантијема, повлачи свој комад с репертоара 1890. За историју српског позоришта ова драма у пет чинова занимљива је као један у низу покушаја глумаца (М. Цветић, И. Станојевић, Б. Цветковић) да се искажу и као драмски писци. Њено објављивање у едицији „Драмска баштина" Музеја позоришне уметности Србије (Бг 1995) довело је до афирмације и ревалоризације овог заборављеног дела. Веома интелигентан и пристојно образован, лепе појаве и изразите глумачке индивидуалности, умире у 32. години не успевши да се до краја испољи. Значајније улоге: Хорације (В. Шекспир, Хамлет), Максимилијан Мор (Ф. Шилер, Разбојници), Ђорђе (Л. Костић, Максим Црнојевић), Младен (Б. Нушић, Протекција), Дечански (Стерија, Смрт Стефана Дечанског), Вук Бранковић (А. Николић, Зидање Раванице), Ђурађ (М. Цветић, Лазар) итд.

ЛИТЕРАТУРА: А., „Светислав Ђурђевић", Одјек, 17. V 1891, 108; Ж. Петровић, Репертоар Народног позоришта у Београду 1868--1914, Бг 1993; О. Марковић, „Поговор", у: Лажна исправа, Бг 1995; П. Волк, Београдско глумиште, Бг 2001; Преображење. Драма Народног позоришта у Београду од 1868. до 2007. године, Бг 2009; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), II, Бг 2015.

О. Марковић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)