ЂОКОВИЋ ТИКАЛО, Михаило

ЂОКОВИЋ ТИКАЛО, Михаило, сликар, графичар (Чачак, 1. I 1941). Студије историје уметности завршио је на Филозофском факултету у Београду. Дипломирао је 1968. на графичком одсеку Академије примењених уметности у Београду у класи Р. Николића, након чега је једну деценију боравио и уметнички се развијао у Холандији. У Бевервајку је имао своју прву самосталну изложбу 1971. Доживевши пуну сликарску афирмацију, наредних година излаже у неколико великих холандских градова. Извесно време борави у Паризу на студијском путовању. Уметник је новог надреализма, фантастичне и изразите имагинације, творац својеврсне личне мистично-митолошке иконографије, ослоњене на традицију немачког и северног ликовног израза од ренесансе до експресионизма, али и у интеракцији са уметношћу и уметницима групе Медиала (Шејка, Главуртић). Излаже активно на многобројним самосталним и колективним изложбама, од којих је веома запажена изложба у Женеви 2005, организована поводом шездесет година Уједињених нација, на којој је уметник учествовао као представник Републике Србије. Добитник је више уметничких признања и награда, међу којима је и Вукова награда за уметност 2017.

ЛИТЕРАТУРА: С. Живковић, Михаило Ђоковић Тикало, Бг 2000; Љ. Симовић, У Тикаловој цркви, пред Тикаловом иконом, Ва 2012; М. Шеварлић, ,,Како сам видео Тикала или Бош чита Кафку", Драма, 2018, 56.

М. Симоновић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)