Прескочи до главног садржаја

ЂОРЂЕ

ЂОРЂЕ, протомајстор, властеличић (Манастирица код Призрена ?, крај XIII в. -- околина Дечана ?, око 1343). Вероватно је припадао властеоској породици Пекпал/Пећпал и био син градитеља којем је краљ Милутин даровао у баштину село Манастирица код Призрена. Занат је изучио радећи у очевој зидарској радионици са браћом Доброславом и Николом, а њен предводник постао је у Дечанима. Од оца је наследио угледну владарску клијентелу и баштину у Манастирици. Рад његове градитељске дружине може се пратити неколико деценија: у манастиру Дечани сазидао је трпезарију, велики пирг над улазом, манастирско обзиђе и вероватно све остале грађевине, осим цркве (око 1327--1330), у манастиру Бањска изградио је улазни пирг (око 1330), архиепископску палату у Пећи (између 1324. и 1337) и трпезарију, келије, економске зграде и оградни зид са улазом у манастиру Св. арханђела код Призрена (1343--1348). Наручиоци ових дела били су краљ Стефан Урош III, краљ Стефан Душан и архиепископ Данило II. Све грађевине зидао је особеним начином слагања камена и опеке, познавао је конструкцију полуобличастих и крстастих сводова и добро владао пројектантским знањем. Наслеђену баштину у Манастирици потврдио му је краљ Стефан Урош III, што се сазнаје из Друге дечанске хрисовуље (1331). Он је ово село приложио манастиру Дечани, а краљ Душан му је заузврат, због његових радова у Дечанима и на другим местима, даровао села Влахиња и Трва, с обавезом да ово друго насели и да живи близу манастира, што је саопштено у Трећој дечанској хрисовуљи (1343--1345). Због заслуга у изградњи манастира Дечани и сигурно знатног новчаног прилога стекао је деривативно ктиторско право над параклисом Св. Георгија у припрати Цркве Христа Пантократора: у параклису је изграђена гробница ктитора, обележена саркофагом (пре 1335), а изнад ње је (око 1343) насликана ктиторска композиција, на којој Св. Георгије грли протомајстора Ђ. и приводи га Христу на престолу. На основу стечених ктиторских права, у параклису је касније било сахрањено и неколико његових сродника.

ЛИТЕРАТУРА: В. Р. Петковић, „Портрет једнога властелина у Дечанима", ПКЈИФ, 1933, 13/1‒2; С. М. Ненадовић,,,Трпезарија протомајстора Ђорђа у Дечанима", Старине Косова и Метохије, 1961, 1; П. Ивић, М. Грковић, Дечанске хрисовуље, Н. Сад 1976; С. Поповић, Крст у кругу: архитектура манастира у средњовековној Србији, Бг 1994; С. Габелић, ,,Слика властелина у Дечанима", у: На траговима Војислава Ј. Ђурића, Бг 2011; Б. Тодић, ,,Чињенице и претпоставке о протомајстору Георгију из Дечана", Саопштења, 2016, 48.

Б. Тодић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)