ЂОРЂЕВИЋ, Предраг

ЂОРЂЕВИЋ, Предраг, ендокринолог, дијабетолог, универзитетски професор (Крушевац, 30. I 1940). Дипломирао 1963. на Медицинском факултету у Београду, где је и магистрирао 1971. из области ендокринологије и имунологије са темом „Утицај фенергана на анафилактичку реакцију миокарда сенсибилисаних замораца". Специјализирао интерну медицину 1972, а докторску дисертацију „Антигеничност најчешће примењиваних препарата инсулина" одбранио је 1976. на Мед. ф. у Београду. На истом факултету каријеру је започео као асистент, а у звање редовног професора изабран 1989. Усавршавао се у Копенхагену („Novo Research Institute"), Лос Анђелeсу („Cedars Sinai Medical Center -- UCLA"), Москви (Институт за трансплантацију и вештачке органе), Милану (Институт „Сан Рафаеле") и 1992. у Центру за трансплантацију Мед. ф. Гисен у Немачкој. По повратку из Данске 1976. увео је тада актуелне истраживачке методе за одређивање инсулинских антитела (радиоимуноелектрофореза, РИА). Први код нас увео 1982. метод интензификоване инсулинске терапије помоћу сталне поткожне инфузије, коришћењем портабилне инсулинске пумпе. После боравка у Институту за трансплантацију у СССР 1986. урадио је прву трансплантацију феталних острваца ендокриног панкреаса. Ужи специјалистa ендокринологије је од 2002. Био декан Мед. ф. у Београду (1987--1991), проректор Универзитета у Београду (1998--2000), шеф Катедре интерне медицине, затим директор Института за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма КЦС (1993--2001), начелник Центра за дијабетес Института за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма КЦС. Председник Републичке стручне комисије за шећерну болест (1994--2001) и Удружења универзитетских професора и научника Србије (УУПНС, 1992--2001). Потпредседник Интернационалног удружења професора и предавача, колективног члана Унеска од 1995, а председник од 2006. За иностраног члана АНУРС изабран 2013. Члан Бугарске академије наука и уметности (БАНУ), редовни члан АМН СЛД и Научног друштва Србије. Члан је Њујоршке академије наука (САД) и Научног удружења ендокринолога и дијабетолога Македоније. Био је председник Удружења ендокринолога Југославије (1995--2005), Југословенског друштва за проучавање шећерне болести, Ендокринолошке секције СЛД у више наврата, те члан председништва СЛД. Члан је и оснивач Интернационалног друштва за трансплантацију ткива (САД), Друштва за трансплантацију острваца панкреаса (САД), Друштва за трансплантацију панкреса Европског друштва за дијабетес. Доживотни је члан Интернационалног (IDF), потом Европског (EASD) и Америчког (ADA) друштва за дијабетес. Члан је Генералног савета Удружења ендокринолога Европе. Одликован је Орденом заслуга за народ са сребрном звездом, добитник је Плакете Града Београда у два наврата, две Грамате Његове светости патријарха српског господина Павла. Добитник је Награде за научни рад СЛД, као и Великог печата СЛД, Награде за научни рад УУПНС, Хипократове медаље BlackSeaDiab асоцијације за укупни научни допринос развоју дијабетологије, Хипократове медаље Медитеранске групе за проучавање дијабетеса (МГСД) за нарочити научни допринос развоју дијабетологије, Плакете „Др Војислав К. Стојановић" УУПНС.

ДЕЛА: Kлиничка ендокринологија, одабрани случајеви, V, Бг 1994; „Evaluation of the effect of insulin pump therapy on the insulin secretion from translated human fetal islets", Transplation Proceedings, 1994, 26, 2; „Dietary fat intake as risk factor for development of diabetes mellitus. Multinational, multi-centre of the Mediterranean group of diabetes (MGSD)", Diabetes Care, 2003, 26, 2.

ЛИТЕРАТУРА: Научно друштво Србије, Тридесет и пет година рада 1969--2004, Бг 2004; Р. Чоловић (ур.), Наставници Медицинског факултета у Београду, IV, Бг 2007.

С. Миловановић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)