ЂУРАШИНОВИЋ, Војин Костја

ЂУРАШИНОВИЋ, Војин Костја, официр, народни херој, шаховски функционер (Велики Бастаји код Дарувара, Славонија, 27. XII 1919 -- Београд, 18. V 1982). Као занатски радник -- водоинсталатер, рано се укључио у раднички покрет. Априлски рат у Југославији 1941. затекао га је на одслужењу војног рока. Избегао је заробљавање, вратио се у Београд и прикључио покрету отпора до одласка у народноослободилачки рат (август 1941). Био је борац Космајског партизанског одреда и Ужичког батаљона Друге пролетерске бригаде. Учесник је битака на Неретви и Сутјесци и ратних дејстава за ослобођење Србије, Београда и пробој Сремског фронта. Истакао се храброшћу, постао члан КПЈ децембра 1941, био три пута рањаван и рат завршио на функцији заменика политичког комесара Друге пролетерске бригаде. После рата био је политички комесар Друге тенковске бригаде, а затим је отишао на рад у политичко одељење Четврте Југословенске армије. На високим дужностима у војсци био је до 1950, а затим прелази на рад у Државну безбедност све до одласка у пензију 1966. Бавио се друштвено-политичким радом у ССРН Југославије, СУБНОР-у Србије и Савету СР Србије, а писао је о догађајима и личностима из ратних времена (и М. Станковић, С. Милошевић, Друга пролетерска, Бг 1952; Стазама пролетерским, Бг 1961). Био је оснивач и председник Шаховског савеза Београда (1957--1967) и неколико година генерални секретар Шаховског савеза Југославије, те пуних 30 година доприносио је развоју и унапређењу шаха. Покренуо је Пионирску шаховску школу Београда, масовно такмичење „1001 табла", као и Осмомартовске међународне женске турнире у Београду. Покренуо је 1958. Октобарске велемајсторске турнире, који 1964. постају међународни. Орденом народног хероја одликован је 1951.

ДЕЛА: Shtigjeve të prletarëve, Prishtinë 1961; Командант Луне, Бг 1962; Миодраг Миловановић Луне: Животни пут и револуционарно дело, Г. Милановац 1979; Рат и шах, Бг 1983.

ЛИТЕРАТУРА: Међународни шаховски турнир ослобођења Београда, Бг 1964; Шаховски гласник, Зг, 1965, 6; Међународни шаховски турнир ослобођења Београда, Бг 1982; Београд -- метропола шаха, Бг 1997.

С. Станојевић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)