Прескочи до главног садржаја

ЂОНОВИЋ, Бранко

ЂОНОВИЋ, Бранко, графички радник, народни херој (Томићи код Бара, 25. VIII 1916 -- Београд, 29. VII 1944). Оставши рано без родитеља, школовање је наставио у Београду као питомац Српског привредног друштва „Привредник". По завршетку ниже гимназије, ступио је на графички занат и потом радио као машиниста. Због показаних способности послат је 1937. на усавршавање у Немачку, а тих се година ангажовао и у револуционарном раду. По налогу ЦК КПЈ, јуна 1941. набавио је машине за илегалну штампарију и из Земуна их преместио у Београд, где је штампарија почела с радом на Бањичком венцу. Заједно са словослагачем Слободаном Јовићем и две активисткиње је од августа 1941. до августа 1943. штампао Билтен Врховног штаба, листове Глас и Пролетер, као и различите летке, прогласе, брошуре и радио вести. Штампарија је престала да ради након што је немачка команда, иселивши станаре, у зграду уселила немачке официре. Из њених илегалних просторија изнети су мала штампарска машина и мања количина материјала, док је остатак опреме остао у згради неоткривен до краја рата. После краћег боравка у илегалном склоништу, Ђ. је у октобру 1943, у Крунској улици, организовао рад нове илегалне штампарије, која је радила до јула 1944, када су полиција и Гестапо опколили кућу у којој се налазила. Пруживши оружани отпор, С. Јовић и он успели су да униште архиву и документацију, а потом извршили самоубиство како не би били ухапшени. По завршетку рата сахрањени су на Гробљу ослободилаца Београда, а за народне хероје проглашени указом Президијума Народне скупштине ФНРЈ априла 1946.

ЛИТЕРАТУРА: З. Јовановић, „Тајна партиска штампарија у окупираном Београду", ГМГБ, 1956, 3; Народни хероји Југославије, Бг 1975; Б. Петрановић, Србија у Другом светском рату 1939−1945, Бг 1992.

Д. Купрешанин

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)