ЂАЦИ ПЕШАЦИ

ЂАЦИ ПЕШАЦИ, основна школа у брдско-планинским крајевима где постоји велик број ђака који са велике удаљености долазе у школу. Назив школе представља израз поштовања и успомену на све ђ. п. који су у прошлости школства Србије били још многобројнији. Оваква једна школа налазила се у селу Горњи Страњани, у подножју планине Јадовник, у општини Пријепоље. Основана је 1900. и радила је у две царевине, у краљевини и републици. Први учитељ је био Владимир Пурић, који је имао свега четири разреда школе, од којих је последња два завршио у манастиру Милешева. Број ђака се стално повећавао до почетка 1960, када је прерасла у осморазредну школу, да би се потом број ђака постепено и стално смањивао. Од школске 1973/74. школа носи назив Ђ. п., а на предлог Радио-телевизије Београд, која је годинама пратила и подстицала рад малих сеоских школа. Пошто је број ђака и даље стално опадао, ова школа је припојена школи у Бродареву 1986/87, а 1991. престала је да ради као осморазредна школа. Од 2006/07. у околним селима више није било ђака, тако да школа затвара своја врата на период од три године, да би на крају школске 2015/16. имала само једног ученика и била укинута. Узрок је лежао у наглом процесу депопулације села и одласку младих у градове.

Прича о ђ. п. је карактеристична управо за Србију и њена брдско-планинска подручја и тзв. мале сеоске школе (које имају мање од 15 ученика и које раде у тзв. комбинованим одељењима). Два су основна узрока смањивања и гашења школа у руралним подручјима: нагли процес индустријализације наше земље током друге половине XX в. и прелазак становништва из села у град („сељаци -- фабрички радници"); и појава тзв. беле куге, тј. нагли пад наталитета на подручјима где живи српски народ. Већ око 1980-их година забележено је да је у Србији од 4.252 основношколске јединице само 907 „централних" (осморазредних), а 1.500 насеља је већ било без школе, тј. деца из тих сеоских средина су постајали ђ. п., односно ђаци путници. У Србији је, на пример, 1981. на 1 км^2^ било просечно 13,2 ђака основне школе, а у региону Зајечар само 4,4 ђака или у општини Босилеград -- 2,1 ђак. Број становника на 1 км^2^ је у Србији био 105, а у општинама Неготин -- 59, Пирот -- 56, Бабушница -- 45, Црна Трава -- 20. Без обзира на то што је управо после тог периода настао процес пражњења и укидања многих фабрика, процес депопулације села није престао, а деца из брдско-планинских сеоских подручја су све теже могла да остваре своја права и једнаке услове у систему образовања.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Вуковић, Рад у комбинованом одељењу основне школе, Бг 1968; Н. Трнавац, Мале сеоске школе -- шансе за опстанак и даљи развој, Бг -- Г. Милановац 1992.

Н. Трнавац

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)