ЂОКОВИЋ, Драгомир

ЂОКОВИЋ, Драгомир, математичар, универзитетски професор (Трап код Битоља, Македонија, 1. I 1938). Завршио Електротехнички факултет у Београду (Одсек за техничку физику) 1960. После тога радио на истом факултету до 1968, прво као асистент а затим доцент на Катедри за математику. Још као студент почео је да сарађује са професором Драгославом Митриновићем, код којег је и докторирао из математике 1963. и са којим је написао неколико научних чланака и два уџбеника: Специјалне функције (Бг 1964) и Полиноми и матрице (Бг 1966). На позив професора Јаноша Ацзела, специјалисте за функционалне једначине, одлази 1967. као научни истраживач на Математички факултет Ватерло Универзитета у Канади, где се на Одсеку за чисту математику 1968. запошљава у рангу ванредног професора, а после годину дана је унапређен у звање редовног професора. Држао је предавања из математичке анализе, теорије функција комплексне променљиве, линеарне алгебре, теорије група, теорије прстена, теорије галуа и специјалне курсеве за последипломце из теорије простих комплексних Лиевих алгебри, Кац-Мудиевих алгебри и теорије Лиевих група. Пензионисан 2006, а следеће године добија почасну титулу Distinguished Professor Emeritus. Као гостујући истраживач боравио у САД на универзитетима у Берклију 1974--1975. и Рутгерс универзитету у Њу Џерсију 1981--1982, где је радио у области Лиевих група и Лиевих алгебри. Публиковао је мноштво радова посвећених класификацији нилпотентних елемената простих комплексних Лиевих алгебри, затварању класа конјугације у класичним реалним Лиевим алгебрама, те о особинама експоненцијалне функције простих Лиевих група. Заједно са професором К. Х. Хофманом написао је прегледни чланак о последњој теми „The Surjectivity Question for the Exponential Function of Real Lie Groups: A Status Report" (Journal of Lie Theory, 1997, 7). Један од његових важних доприноса у тој области је класификација адјунгованих нилпотентних орбита простих реалних Лиевих група са нагласком на одређивању њиховог затварања. Остали научни резултати припадају разним областима -- функционалне једначине, теорија матрица, линеарна и мултилинеарна алгебра, комбинаторика, алгебра, квантна теорија. Објавио је више радова о Адамаровој хипотези (Hadamard) која тврди да Адамарове матрице реда 4n постоје за сваки позитивни цели број n. У тим радовима су конструисане Адамарове матрице нових до тада непознатих редова, као и матрице специјалних класа: Адамарове матрице косог типа, симетричне Адамарове матрице и Вилиамсонове матрице. После појаве теорије квантног рачунања, започео је дугогодишњу сарадњу са Лином Ченом посвећену проблемима сепарабилности, уплетености и дестилације коначно-димензионалних квантних стања. У чланку „Separability Problem for Multipartite States of Rank at Most Four" (J. Phys. A: Math. Theor., 2013, 46) пронађен је критеријум за сепарабилност квантних стања чији је ранг мањи од пет.

ДЕЛА: „Hermitian Matrices Over Polynomial Rings", Journal of Algebra, 1976, 43; и G. L. Miller, „Regular Groups of Automorphisms of Cubic Graphs", Journal of Combinatorial Theory Ser. B, 1980, 29, 2; „Closures of Conjugacy Classes in Classical Real Linear Lie Groups II", Transactions of the American Mathematical Society, 1982, 270; и P. Winternitz, Ј. Patera, H. Zassenhaus, „Normal Forms of Elements of Classical Real and Complex Lie and Jordan Algebras", Journal of Mathematical Physics, 1983, 24, 6; „Classification of Nilpotent Elements in Simple Exceptional Real Lie Algebras of Inner Type and Description of their Centralizers", Journal of Algebra, 1988, 112, 2; и L. Chen, „Orthogonal Product Bases of Four Qubits", J. Phys. A., 2017, 50, 39.

А. Николић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)