# ЂУРИЋ, Константин

**ЂУРИЋ, Константин**, свештеник, професор, преводилац (Велики Бечкерек
/ Зрењанин, 22. V 1886 -- Зрењанин, 5. XI 1950). Завршио богословију у
Сремским Карловцима и права у Будимпешти, где је 1919. докторирао тезом
*Краљевски рескрипт из 1868*. Парохијску службу вршио је у Српском
Светом Петру и Чанаду (у Румунији). Положивши професорски испит радио је
у гимназији у Бечкереку и предавао веронауку, историју, филозофију и
српски језик. У три маха био је заменик директора школе, председник
пододбора Професорског друштва, председник подмлатка Црвеног крста, а
обављао је и дужност судије Окружног суда. Још као ученик богословије
почео је да пише и добијао награде за светосавске темате. Његов књижевни
и научни рад тицао се области српског језика, филозофије и просвете.
Радове о историји Великог Бечкерека објавио је у *Гласнику Историјског
друштва*. Превео је на мађарски језик *Историју српског народа* Станоја
Станојевића. Радове је потписивао са др Коста Ђурић.

ДЕЛА: *Црква и држава*, Бг 1923; *Ручна књига државних матичара*, Велики
Бечкерек 1925; *Етички принципи филозофа Епиктета*, Бг 1925.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Чолић, *Познати Зрењанинци*, Зр 1970; Н. Гавриловић,
*Карловачка богословија 1794--1920*, Ср. Карловци 1984; *Зрењанинска
гимназија 1846--1996*, Зр 1996.

Р. Милошевић