# ЂУРИЋ, Гојко

**ЂУРИЋ, Гојко**, артиљеријско-технички бригадни генерал (Заовине код
Бајине Баште, 17. XII 1861 -- Крагујевац, 22. II 1944). После једне
године студија на Великој школи -- Филозофском факултету у Београду
(1881--1882) био је питомац 19. класе Ниже школе ВА (1886--1889).
Завршио је Вишу Михаиловску артиљеријску академију у Петрограду.
Унапређен у чинове: потпоручника 1885; капетана 1893; мајора 1898;
пуковника 1920; генерала 1925. Учествовао је у рату против Бугарске
1885/86. као командир позицијске артиљерије III позива. Био је један од
најшколованијих српских официра за потребе развоја војне индустрије.
Службовао је наизменично у Београду и Крагујевцу. Као активни учесник
завере за свргавање династије Обреновића 1903, по доласку новог краља
био је одређен за једног од његових ађутаната. До маја 1906. био је шеф
Техничког одсека Артиљеријско-техничког одељења Министарства војног,
професор Артиљерије принцу Ђорђу и ађутант краља Петра; од новембра
1906. управник лафетнице и пушкарнице управе Војно-техничког завода у
Крагујевцу. Пензионисан је први пут марта 1907. У ратовима 1912--1913.
био је на служби у Министарству војном (као резервни официр) Од јула
1914. до јесени 1915. био је управник пушкарнице и лафетнице у
Војно-техничком заводу у Крагујевцу. После повлачења преко Албаније,
заједно са радницима и мајсторима пребачен је у Француску. Тамо је до
1919. био на служби у француском арсеналу Atelier de Construction de
Puteaux pres de Paris. Као резервни официр био је делегат у Русији за
пријем ратне спреме и члан комисије за куповину коња у Русији. Враћен је
у активну службу 1920, па је до октобра 1920. на служби у артиљеријској
радионици II армијске области (Сарајево); од децембра 1920. у
Војно-техничком заводу (Крагујевац); од октобра 1922. стални члан
Артиљеријског комитета; од маја 1923. управник барутане Обилићево
(Крушевац); од јуна 1926. председник Комисије за чин мајора
артиљеријско-техничке струке, поред редовне дужности. Пензионисан
јануара 1927. Одликован је Таковским крстом V и IV реда, мирнодопским
орденима Карађорђеве звезде, Југословенске круне и другим одликовањима.

ИЗВОР: Војни архив.

ЛИТЕРАТУРА: *Илустрована Војна енциклопедија*, Бг 1939; Д. Васић,
*Сабрана дела (Деветсто трећа)*, Бг 1990; М. Бјелајац, *Генерали и
адмирали Краљевине Југославије 1918--1941*, Бг 2004.

М. Бјелајац