# ЂУРИЋ, Ђорђије

**ЂУРИЋ, Ђорђије**, свештеник, учитељ, устаник (Заовине код Бајине
Баште, 1793 -- Заовине, 22. II 1876). Описменио се у породици и
манастиру Рача. У време Првог српског устанка био је пратилац и писар
Хаџи Мелентија Стевановића, рачанског архимандрита, с којим по пропасти
устанка и паљењу манастира бежи у Срем у манастир Фенек. Вративши се у
Србију, учествује у Другом српском устанку, потом ради као учитељ у
Ужицу и Субјелу. Рукоположен је за свештеника 1821. и био парох у свом и
околним селима са седиштем у Мокрој Гори. У центру је свих збивања,
учествује у свим пограничним бојевима са Турцима, 1834. помаже
Међународној комисији у разграничењу Србије и Турске, преко њега иду све
везе Србије са устаницима и хајдуцима у Босни, Херцеговини и Црној Гори.
Турци неколико пута узалудно покушавају да га убију. Био је опозиција
свакој власти. Безуспешно је одлазио кнезу Милошу тражећи да смањи
кулук, ограничи полицијску самовољу и смени среског капетана.
Уставобранитељи су га сматрали организатором свих антивладиних нереда
иако се није на њима појављивао. Од црквених власти добио је само црвени
појас, а од кнеза Михаила Таковски крст.

ИЗВОР: Архив Народног музеја у Ужицу.

ЛИТЕРАТУРА: С. Игњић, *Народни трибун прота Милан Ђурић*, Ужице 1992; Д.
Ђурић, *Ђурићи у Заовинама*, Бг 1997.

Р. Милошевић