# ЂУРЂЕВСКЕ ПЕСМЕ

**ЂУРЂЕВСКЕ ПЕСМЕ**, обредне песме извођене уочи Ђурђевдана и на
Ђурђевдан (6. мај), који у традиционалној култури (у пару с Митровданом
-- 8. новембар) представља границу између две половине године; то је и
време интензивног буђења природе из зимске хибернације, с чим су
скопчане и сточарске активности (прво истеривање стоке на испашу, дан
ритуалне муже оваца итд.). Кључна фигура ових песама јесте Св. Ђорђе,
атрибуиран на хрватском и словеначком ареалу као „зелени Јурај", чија је
ритуална супституција у опходним поворкама дечак или мушкарац од главе
до пете прекривен зеленим гранама. Ратник на коњу јесте христијанизована
варијанта архаичног божанства вегетације које у пролеће „оживљава" воду
(топи лед) и омогућава бујање биља и свеколике плодности, „скотске" и
људске: „Камен мосте, држ' се, не нишај се! / Сам да прођем и коња
проведем, / Да разбијем леда девет педа, / Да извадим воду испод леда, /
Да запојим лењиве девојке, / Да запојим младу момчадију" (АнЛ, 96).
Кључни ритуали који прате овај празник јесу брање биља, између осталог
-- лековитог, плетење венаца и обредно јутарње купање: „Пошле моме росу
да обију, ладојло! / Да обију и да се омију, ладојло! / Да изберу
свакојаке траве, ладојло! / Да исплету светом Ђурђу венац, ладојло!"
(АнЛ, 98). Чврсто је кодиран и тип крвне жртве -- „јагње ђурђевско" --
која би по принципу дара и уздарја требало да обезбеди сточну и
свеколику плодност: „Дошао (је) Ђурђевдан, / Са зелену траву, / Са младу
пшеницу, / Са мушку дечицу, / Са шарене јагњиће, / Са беле јариће" (ЛНП,
26). Узајамна пројекција људског и космичког (календарског) мотивисала
је у великој мери интензивну гаталичку праксу и љубавну магију везану за
овај празник (девојачка гатања о суђенику и скорој удаји, ритуално
манипулисање травама, што је жанровски кодирано и у „љубавним и другим
различним пјесмама": „Љубичице, да ме свагда љуби; / Каранфила, да се не
карамо; / Чубра цвећа, да ме добро чува; / Босиока, да м' не смеће с
ока"; Вук I, 645).

ЛИТЕРАТУРА: Вук I; Р. Пешић, Н. Милошевић Ђорђевић, *Народна
књижевност*, Бг 1984; *Речник књижевних термина*, Бг 1992; З. Карановић
(прир.), *Антологија српске лирске усмене поезије* / AнЛ, Н. Сад 1996;
С. Толстој, Љ. Раденковић (прир.), *Словенска митологија:
енциклопедијски речник*, Бг 2001; Љ. Пешикан Љуштановић (прир.), *Лирске
народне песме* / ЛНП, Н. Сад 2012.

Л. Делић