# ЂУРАЂ ЗУБРОВИЋ

**ЂУРАЂ ЗУБРОВИЋ**, властелин (?, крај XIV в. -- ?, прва половина XV
в.). Помиње се само једном у изворима и то у једном натпису у вези са
смрћу деспота Стефана 1427. Овај властелин у служби деспота, и сам
дубоко потресен смрћу свога господара, поставио је споменик од белог
студеничког мермера на месту где је деспота задесила изненадна смрт од
можданог удара. То се догодило у месту Главица, у околини данашњег
Крагујевца. Има основе за тврдњу да је **Ђ. З.** поставио споменик на
својој баштини, код баштинске цркве, и да се деспот задесио у лову баш
на баштини свог верног властелина. На западној страни споменика уклесан
је текст са деспотовом интитулацијом, и тачним датумом смрти (19. VII
1427), а на северној је натпис **Ђ. З.** са топлим и дирљивим
оплакивањем господара од стране верног вазала. Стефан се у натпису
ословљава као „благочастиви господин деспот Стефан, добри господин,
предобри и мили и слатки господин деспот! О, теже је оном ко га виде на
овом месту мртва". Споменик је делимично оштећен у новије време. Вук
Караџић бележи 1826. да је било развијено народно предање и култ везан
за ово место и деспота. Каже да је Карађорђе наредио да се споменик
пренесе у Тополу, а тог лета удари страшан град на оно село, па сељаци
верујући да се то догодило због одношења споменика, оду Карађорђу и
измоле га да се споменик врати на старо место.

ИЗВОРИ: П. Поповић, С. Смирнов, „Два српска натписа на камену из прве
половине XV в", *ГСНД*, 1933, 12; Љ. Стојановић, *Стари српски записи и
натписи*, I, Бг 1982; К. Филозоф, *Житије деспота Стефана Лазаревића*,
Бг 1989.

ЛИТЕРАТУРА: С. Томић, Р. Николић, *Манасија*, Бг 1964; К. Јиречек,
*Историја Срба II*, Бг 1978; М. Пурковић, *Кнез и деспот Стефан
Лазаревић*, Бг 1978; Ђ. Трифуновић, *Књижевни радови деспота Стефана
Лазаревића*, Бг 1979; *Историја српског народа*, II, Бг 1982.

А. Веселиновић