# ЂУРАЂ РАДИВОЈЕВИЋ

**ЂУРАЂ РАДИВОЈЕВИЋ**, властелин (?, средина XIV в. -- Хум, после 1409).
Припадник хумске властеоске породице Радивојевића -- Влатковића, са
поседима у Западном Хуму у жупи Горска и долини Требижата. Зна се да је
држао и село Велијаке у Хуму, а вероватно и Живогошће у Макарској. Био
је син Радивоја Богавчића и жене му Владе, зет краља Дабише и краљице
Јелене Грубе. Помиње се 1385. као посланик краља Твртка I Котроманића у
Дубровнику, где је подигао светодмитарски доходак и могориш. Као сведок
на повељама јавља се 1390, на повељи краља Твртка, и 1393, 1395. на
повељама краља Дабише. Предводио је присталице краљице Јелене Грубе
после Дабишине смрти. Она га је више пута слала у Дубровник као свог
посланика. Након њеног збацивања 1398. остао јој је одан, па је био
приморан да се склони у Дубровник. Убрзо се измирио с краљем Остојом и
већ априла 1399. био је у његовој служби. У сукобу Дубровника и босанске
властеле с Остојом, остао му је веран до краја. Почетком 1406. измирио
се с новим босанским краљем Твртком II Твртковићем, али је 1408. поново
прешао на Остојину страну и помогао у његовом повратку на власт.
Настојао је да постане господар Западног Хума и обласни господар, али га
је у томе спречио Хрвоје Вукчић, који га је напао 1409. и потчинио.
Последњи пут се помиње 1409. као господар Дријева. Следећа генерација
Радивојевића је потпала под власт Сандаља Хранића Косаче. То су били
синови **Ђ. Р.**, војвода Павле и кнезови Влатко, Никола и Томаш, који
је свој живот окончао у Србији.

ЛИТЕРАТУРА: М. Динић, „Дубровачки трибути", *Глас СКА*, 1935, 168; С.
Мишић, *Хумска земља у средњем веку*, Бг 1996.

С. Мишић