# ЂОРЂЕВИЋ, Никола Цинцарин

**ЂОРЂЕВИЋ, Никола Цинцарин**, градитељ (Oхрид, крај XVIII в. -- Београд
?, после 1835). У Кнежевину Србију вероватно је дошао 20-их година XIX
в. Његова градитељска тајфа бројала је 25 људи и бавила се зидарским,
дунђерским и каменорезачким пословима. Са неимаром Јањом Михајловићем
помиње се у књигама расхода Државне канцеларије као водећи градитељ
задужбина кнеза Милоша Обреновића, a углавном су радили заједно
предузимајући неколико зидарских послова истовремено. Јављају се први
пут 1822. када граде цркву у Карановцу (Краљеву), храмове у Рибнику
(1823) и Варварину (1825), обнављају манастир Рукумија (1825), цркву и
конак манастира Рача (1826) и граде цркву у Свилајнцу (1827). По
преласку у Београд граде конак кнегиње Љубице 1829. и конак манастира
Раковица. Заједнички су градили стару Цркву Св. Марка на Ташмајдану,
подигнуту на месту са којег је 1830. прочитан Хатишериф. **Ђ.** и Јања
граде конак и придворну цркву кнеза Милоша у Топчидеру (1829--1834),
потом цркве у Врчину 1834. и у Остружници. Цркве које су **Ђ.** и Јања
изградили, уз поједине изузетке попут старе Цркве Св. Марка на
Ташмајдану, биле су подужне грађевине са звоником над западним делом и
са карактеристичном декоративном обрадом фасада у којој су препознати
утицаји старе српске архитектуре. Најрепрезентативније Милошеве
задужбине које подижу ова двојица неимара, попут цркава у Краљеву,
Крагујевцу, Пожаревцу и Топчидеру, постају модели за градњу многих
других цркава у Кнежевини Србији у првој половини XIX в. Сматра се да је
**Ђ.** био главни извођач радова на Ђумрукани у Београду са чијом се
градњом почело 1834.

ЛИТЕРАТУРА: М. Петровић, *Финансије и установе обновљене Србије до
1842*, 3, Бг 1899; М. Коларић, ,,Топчидерска црква, њени градитељи, њени
сликари", *ЗРНМ*, 1958; *Класицизам код Срба: грађевинарство*, 2, Бг
1966; Б. Вујовић, *Уметност обновљене Србије 1791--1848*, Бг 1986; Б.
Несторовић, *Архитектура Србије у XIX веку*, Бг 2006; К. Митровић,
*Топчидер: двор кнеза Милоша Обреновића*, Бг 2008; Н. Макуљевић,
*Османско српски Београд: визуелност и креирање градског идентитета
(1815--1878)*, Бг 2016.

Ан. Костић