# ЂОРЂЕВИЋ, Бранислав

**![001_SE_V_Branislav-Djordjevic.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-10/scaled-1680-/001-se-v-branislav-djordjevic.jpg)ЂОРЂЕВИЋ, Бранислав**, грађевински инжењер, универзитетски професор (Скопље, 11. V 1938). Дипломирао је 1961. на Грађевинском факултету у Београду, где је магистрирао 1967. и докторирао 1974. Од 1962. био је шеф Одсека за хидроенергетику у Институту за водопривреду „Јарослав Черни", а 1971. прешао је на ГФ у Београду, где је 1984. изабран за редовног професора за групу предмета Коришћење водних снага и Водопривредни системи. Формирао је и предавао предмет Еколошки инжењеринг, а у више мандата био je шеф Kатедре за хидротехнику. Универзитет „Св. Кирил и Методије" у Скопљу доделио му је звање *Professor honoris causa*. Као утемељивач Теорије водопривредних система и први наставник предмета Водопривредни системи предавао је на последипломским студијама на свим универзитетима у некадашњој СФРЈ. Редовни је члан Академије инжењерских наука Србије и члан Научног друштва Србије. Као водећи стручњак у области водопривреде и хидроенергетике и афирмисан светски стручњак у области вода, био је експерт у Комитету за воде УН у Женеви, члан Комитета за водопривредне системе при Међународној асоцијацији за хидролошке науке и председник Одбора за утицај брана и акумулација на околину Српског друштва за велике бране. Председавао је Комисијом за праћење понашања објеката ХЕПС „Ђердап". Главни је уредник часописа *Водопривреда* и почасни члан Друштва за заштиту вода. Аутор је великог броја књига, монографија и чланака из разних области хидротехнике (*Коришћење водних снага 1, 2*, Бг 1981, 1984; *Водопривредни системи*, Бг 1990; *Теорија поузданости у хидротехници*, Бг 1998), те студије о хидроенергетским потенцијалима СФРЈ која је била основа за сва планирања у области енергетике (*Хидроенергетски потенцијали Југославије и њихово адекватно вредновање и заштита*, Бг 1986). Његова књига *Cybernetics in Water Resources Management* (Fort Collins 1993) цитирана је у свету као једна од базних монографија из те области. **Ђ.** се бавио развојем нових метода планирања и оптимизације водопривредних и хидроенергетских система, операционим истраживањима у управљању водама, коришћењем хидроенергетских потенцијала, планирањем хидроелектрана, анализом поузданости сложених система, уклапањем хидротехничких система у еколошко окружење и израдом стратешких планских докумената водопривреде и хидроенергетике. У улози пројектанта, ревидента или консултанта учествовао је у планирању и реализацији свих великих хидроенергетских објеката и водопривредних система у СФРЈ: ХЕ „Ђердап", Хидросистема ДТД, каскада ХЕ на Неретви, РХЕ „Бајина Башта", ХЕ „Вишеград", ХЕ „Козјак", ХС „Северна Бачка" и система у сливовима Мораве, Вардара, Врбаса, Саве и Дунава, те више великих система у иностранству. Руководио је националним пројектима у области водопривреде и хидроенергетике и учествовао је у изради стратешких планских докумената -- водопривредне основе Србије и других република бивше СФРЈ, као и студија искористивих потенцијала великих сливова. Учествовао је у изради Просторног плана Србије у делу који се односи на воде и водну инфраструктуру. Добитник је Октобарске награде Града Београда 1984. за науку и Орденa рада са златним венцем 1986.

ДЕЛА: *Управљање водама и уређење вода*, Љуб. 1986; *Коришћење водних снага. Објекти хидроелектрана*, Бг 1989; *Хидроенергетско коришћење вода*, Бг 2001; и М. Шарановић, *Хидроенергетски потенцијали Црне Горе. Могућност коришћења за развој и унапређење животне средине*, Пг 2007; и Г. Секулић, *Водни потенцијали Црне Горе*, Пг 2010; и Т. Дашић, *Екологија водопривредних система*, Бг 2019.

ИЗВОР: Архива ГФ у Београду.

ЛИТЕРАТУРА: Т. Дашић, „Проф. др Бранислав Ђорђевић", *Водопривреда*, 2018, 291--293.

Тина Дашић

\*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)