# ЂОРЂЕ

**ЂОРЂЕ**, протомајстор, властеличић (Манастирица код Призрена ?, крај
XIII в. -- околина Дечана ?, око 1343). Вероватно је припадао
властеоској породици Пекпал/Пећпал и био син градитеља којем је краљ
Милутин даровао у баштину село Манастирица код Призрена. Занат је изучио
радећи у очевој зидарској радионици са браћом Доброславом и Николом, а
њен предводник постао је у Дечанима. Од оца је наследио угледну
владарску клијентелу и баштину у Манастирици. Рад његове градитељске
дружине може се пратити неколико деценија: у манастиру Дечани сазидао је
трпезарију, велики пирг над улазом, манастирско обзиђе и вероватно све
остале грађевине, осим цркве (око 1327--1330), у манастиру Бањска
изградио је улазни пирг (око 1330), архиепископску палату у Пећи (између
1324. и 1337) и трпезарију, келије, економске зграде и оградни зид са
улазом у манастиру Св. арханђела код Призрена (1343--1348). Наручиоци
ових дела били су краљ Стефан Урош III, краљ Стефан Душан и архиепископ
Данило II. Све грађевине зидао је особеним начином слагања камена и
опеке, познавао је конструкцију полуобличастих и крстастих сводова и
добро владао пројектантским знањем. Наслеђену баштину у Манастирици
потврдио му је краљ Стефан Урош III, што се сазнаје из Друге дечанске
хрисовуље (1331). Он је ово село приложио манастиру Дечани, а краљ Душан
му је заузврат, због његових радова у Дечанима и на другим местима,
даровао села Влахиња и Трва, с обавезом да ово друго насели и да живи
близу манастира, што је саопштено у Трећој дечанској хрисовуљи
(1343--1345). Због заслуга у изградњи манастира Дечани и сигурно знатног
новчаног прилога стекао је деривативно ктиторско право над параклисом
Св. Георгија у припрати Цркве Христа Пантократора: у параклису је
изграђена гробница ктитора, обележена саркофагом (пре 1335), а изнад ње
је (око 1343) насликана ктиторска композиција, на којој Св. Георгије
грли протомајстора **Ђ.** и приводи га Христу на престолу. На основу
стечених ктиторских права, у параклису је касније било сахрањено и
неколико његових сродника.

ЛИТЕРАТУРА: В. Р. Петковић, „Портрет једнога властелина у Дечанима",
*ПКЈИФ*, 1933, 13/1‒2; С. М. Ненадовић,,,Трпезарија протомајстора Ђорђа
у Дечанима", *Старине Косова и Метохије*, 1961, 1; П. Ивић, М. Грковић,
*Дечанске хрисовуље*, Н. Сад 1976; С. Поповић, *Крст у кругу:
архитектура манастира у средњовековној Србији*, Бг 1994; С. Габелић,
,,Слика властелина у Дечанима", у: *На траговима Војислава Ј. Ђурића*,
Бг 2011; Б. Тодић, ,,Чињенице и претпоставке о протомајстору Георгију из
Дечана", *Саопштења*, 2016, 48.

Б. Тодић