# ЂИНЂИЋ, Славољуб

**ЂИНЂИЋ, Славољуб**, турколог, филолог, универзитетски професор
(Крњиград код Прокупља, 24. IV 1935 -- Београд, 30. III 2000). Студије
оријенталистике започео је 1954. на Филозофском факултету у Београду,
где је дипломирао 1959. После дипломирања боравио је на специјализацији
у Каиру (1959). Докторску дисертацију „Ратна и револуционарна тематика у
делима Јакуба Кадрија Караосманоглуа" одбранио је 1965. на Филолошком
факултету. Цео радни век провео је на Катедри за оријенталистику Фил. ф.
(1960--1997). Асистент је постао 1963, а редовни професор за турски
језик и књижевност 1981. Предавао је турски језик, стару и нову турску
књижевност на основним студијама, као и упоредну граматику туркијских
језика на магистарским студијама. Био је управник Катедре у више
мандата, продекан за наставна и научна питања (1973−1975) и декан
(1983−1985). Бавио се лингвистичком и књижевном туркологијом, контактном
лингвистиком, лексикографијом, оријентализмом у српској књижевности
(Борисав Станковић, Јован Илић), а у тим областима објавио је значајне
прилоге у научним публикацијама у земљи и иностранству. Аутор је
*Уџбеника турског језика* (Бг 1979), првог универзитетског уџбеника
турског језика у Србији. Главни је аутор речника *Türkçe-Sırpça Sözlük
(Турско-српски речник)* (Анкара 1997), до тада најобимнијег таквог
речника на српскохрватском подручју. У његовом турколошком опусу
значајно место припада и преводилаштву. Посебно се издвајају две књиге
из народне књижевности, *Турске бајке* (Бг 1978) и *Књига Деде Коркута*
(Бг 1981). Добитник је награде „Милош Н. Ђурић" (1982) за превод турског
епа *Књига Деде Коркута*, као и награде „Златна плакета" Министарства за
национално образовање, спорт и омладину Републике Турске (1988).

ЛИТЕРАТУРА: *Ко је ко у Србији 1991*, Бг 1991; Д. Танасковић, „Проф. др
Славољуб Ђинђић", *Филолошки преглед*, Бг, 2000, 27/2; А. Митровић
(ур.), *Истоци и утоци, Сећање на Славољуба Ђинђића*, Бг 2009.

М. Ђинђић