# ЂАВО

**ЂАВО**, „лист за озбиљну шалу и киселу збиљу", који је излазио у
Београду 1906--1914. и 1919--1924. Под тим насловом излази до 1913, а од
тада до почетка I светског рата под насловом *Разбибрига ђаво*. Обновљен
је 1919. и под насловом **Ђ.** излази до средине 1924. Карактеристично
је за лист често мењање власника, уредника, штампарије и поднаслова
(„лист за озбиљну шалу и збиљу", „лист за шалу и збиљу", „лист удешен
више-мање за смејање", „лист за политику, хумор и сатиру", „лист за
хумор и сатиру"\...). Функцију одговорног уредника овог листа вршили су:
Миливоје Пајевић (1906), Влада Стевановић (1906), Милан Ђуковић (1906),
Милош Стевановић (1906), Влада Стевановић (1907), Милан Живковић (1913),
Коста Стевановић (1921), Петар Ћирић (1923) и Јован Гатало (1923), док
се као власници појављују Влада Стевановић (1906), затим, од 1921, Коста
и Миодраг Стевановић. Међу песницима који су сарађивали у овом листу
најзначајнији су: Васа Ђема („Шунте"), Риста Ј. Одавић („Јувенал") и
Александар Митровић („Аца Ђаво"), док је најугледнији сарадник листа,
заступљен подједнако писаним и цртаним прилозима, био Брана Ђ.
Цветковић. Најагилнији сарадник, са највећим бројем прилога био је Васа
Ђема. Небираним речима, оштрим а уметнички неквалитетним инвективама он
је значајно снизио квалитет српске шаљиве периодике („стил кесароша и
морал разбојника"). У листу су објављивани сатирични књижевни прилози и
карикатуре уперени против краља Петра I Карађорђевића и његових синова,
док је личност која је била омиљени предмет сатире у листу био заправо
-- Никола Пашић, али и Стојан Протић, млађи радикали, попут Љубе
Стојановића, који нису представљали истинску опозицију старијим
радикалима (Н. Пашићу). Близак Српској либералној странци, **Ђ.** је
непрекидно изражавао незадовољство владом Н. Пашића, а политичар и
државник којег је величао био је Јован Ристић, некадашњи вођа либерала,
врлинама и дипломатским умећем постављен насупрот Пашићу. Међутим, како
су радикали били знатно већа странка од либерала, сатира уперена против
радикала и Пашића имала је занемарљив друштвени учинак.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Рошуљ, *Час описа часописа VI*, *Жанрови у српској
шаљивој периодици*, Бг -- Н. Сад 2014; *Лексикон српске шаљиве периодике
(1830--1918)*, Бг -- Н. Сад 2017.

М. Ћуковић