# ЂАЈИЋ, Драгољуб

**ЂАЈИЋ, Драгољуб**, стоматолог, универзитетски професор (Ужице, 28.
VIII 1925). У 16. години живота прикључио се НОП као борац Ужичког
партизанског одреда, касније био на командним позицијама и добио чин
капетана. На Стоматолошком факултету дипломирао 1953, запослио се 1954.
на Клиници за болести уста истог факултета. Хабилитован је за наставника
1961. Докторирао 1971 („Етиогенеза и терапија улцеро-некрозних промена у
усној дупљи"), а редовни професор постаје 1972. Оснивач је Клиника за
болести уста у Нишу, Скопљу и Приштини. Организатор и предавач на многим
курсевима иновације знања. Многобројни уџбеници у којима је први аутор,
коришћени су деценијама на свим стоматолошким факултетима у Југославији.
Председник Савета Стом. ф. у два мандата (1967--1975), председник
Комисије за научно-наставни рад у три мандата. Управник Клинике за
болести уста (1977--1989), шеф Катедре за болести уста у више мандата,
истраживач у више научноистраживачких пројеката. У области оралне
медицине изучавао етиологију и терапију улцеро-некрозних обољења меких
ткива усне дупље. Први је применио неке физикалне методе -- оригиналну
методу лечења улцеро-некрозних гингивитиса и стоматитиса уношењем лекова
(антибиотика) у орална ткива путем галванске струје -- електрофорезе,
као и симпатолитика у лечењу увећања гингиве. Ова метода је нашла широку
примену у стоматолошкој пракси. Бавио се и проблемима оралних и
дентогених жаришта -- „фокалне инфекције" (коаутор, „Савремено схватање
фокалне инфекције", *СГС*, 1965, 167--170). Дефинисао је методологију
откривања дентогених жаришта као етиолошких фактора многих системских
обољења и терапију таквих болесника. Радио је и на проблемима ране
дијагностике крвних дискразија на основу симптома и знакова у усној
дупљи (коаутор, „Леукемија са првим манифестацијама у усној дупљи",
*Зборник радова Седмог Конгреса стоматолога Југославије*, Задар 1980).
Истраживао је и проблеме индикација за хируршко лечење пародонтопатија
(коаутор, „Хируршко лечење пародонтопатије", *СГС*, 1965, 174/176). Као
прводипломирани студент на Стом. ф. добио Златну повељу и златно
признање (1953), потом Медаљу за храброст за учествовање у борбама 1945,
Медаљу рада са златним венцем (1975), Годишњу награду СЛД за
научноистраживачки рад 1982, Златну плакету Медицинског факултета у Нишу
(1979), Октобарску награду Града Београда (1982) за уџбеник *Обољења
меких ткива* *усне дупље* (Ниш 1981), као и низ захвалница и диплома.

ДЕЛА: коаутор, „Неке физикалне методе лечења хипертрофичних гингивита",
*СГС*, 1957, 6; *Болести уста*, Бг 1966; „Оралне промене код пушача",
*СГС*, 1967, 158--164; „Значај оралних промена у дијагностици крвних
дискразија", *СГС*, 1967, 164--167; „Варијације у ширини припојне
гингиве", *СГС*, 1970, 245--248; коаутор, *Пародонтопатије*, Бг 1980;
*Атлас пародонтопатија*, Г. Милановац 1988; *Атлас обољења меких ткива*,
Г. Милановац 1989.

ЛИТЕРАТУРА: В. Гавриловић, *Библиографија Стоматолошког факултета
Универзитета у Београду 1948--1978*, Бг 1978.

Д. Ђукановић