# ЂАЈА, Синиша

**ЂАЈА, Синиша**, хемичар-фармацеут, универзитетски професор (Београд,
23. V 1887 -- Београд, 10. XI 1962). Дипломирао хемију на Филозофском
факултету у Београду 1910, а потом 1914. дипломира фармацију у Грацу
(Аустрија). 3бог учешћа у балканским ратовима 1912. и 1913. привремено
прекида студије. По повратку, ради у Државној хемијској лабораторији у
Београду. Рад убрзо прекида и учествује у I светском рату, по чијем
завршетку специјализује токсиколошку хемију у Паризу и докторира 1920. с
тезом „Цинк у организму људи". Враћа се у Србију и оснива Токсиколошки
одсек у Државној хемијској лабораторији, чиме утемељује токсиколошку
службу у Србији. Државну службу напушта 1923. и оснива сопствену
апотеку, као савремену здравствену установу, у којој почиње и
биохемијска испитивања и води је до 1949. Не само таквом праксом, него и
ангажовањем у стручним удружењима, стручним гласилима и предавањима
залаже се за реформу фармацеутских студија и за оснивање Фармацеутског
факултета у Београду. Као практични апотекар залаже се и за проширење
делатности апотека као здравствених установа и проширење рада фармацеута
у оквиру здравствене службе. Када је 1939. основан Фармацеутски одсек на
Медицинском факултету у Београду, изабран је за хонорарног наставника
галенске фармације. Он је на самом почетку знатно допринео припреми
модерног програма студија фармације. Други светски рат поново прекида
његов стваралачки рад. Заробљен је и одведен у логор у Немачку, где лечи
заробљенике и држи им предавања. По ослобођењу 1945. враћа се у земљу на
тек основани Фарм. ф. Предано ради на његовом оспособљавању за почетак
наставе, обнављању и попуњавању уништених лабораторија и стварању услова
за рад уопште. Формирао је и Институт за галенску фармацију (1952), са
модерним програмом и савременом организацијом рада, чији је управник био
све до пензионисања. Као професор допринео је образовању савременог
фармацеута који је оспособљен како за израду и испитивање лекова тако и
као биохемичар, броматолог, токсиколог индустријски фармацеут. Као
истраживач, **Ђ.** је дао научни допринос не само својом докторском
тезом, него и другим радовима, нпр. студијом микроелемената у људском
организму. Поред других публикација и радова, аутор је књиге *Галенска
фармација* (Бг--Зг 1952), која је била уџбеник генерацијама фармацеута.
Био је председник Српског апотекарског друштва (1924--1932), члан управе
Апотекарске коморе Краљевине Југославије, као и њене секције у Београду.
У периоду 1928--1929. уређивао је часопис *Апотекар*. Пензионисао се
1957, али је наставио да предаје као хонорарни професор.

ЛИТЕРАТУРА: М. Милановић, *Биографски лексикон. Познати српски лекари*,
Бг--Торонто 2005.

Љ. Гојковић Букарица; В. Кањух