Претражи резултате

ГЛАВИНИЋ, Милан, архитекта, народни посланик, саветник министарства (Београд, 28. IV 1891 – Београд, 4. VIII 1968). Студирао архитектуру и урбанизам у Берлину, Дрездену, Цириху и Фрајбургу, где је 1920. одбранио и докторат из филозофије. Као борац Прве ђачке ч...

ГЛАВИНЦИ, село на граници Шумадије на западу и великог Поморавља на истоку, западно од планине Јухор у суженом делу долине реке Лугомир (лева притока Велике Мораве). Општински центар Јагодина је 7 км према североистоку и са Г. је повезан локалним путем. Старос...

ГЛАВИЦА, село у Великом Поморављу, на десној страни долине Велике Мораве, уз њену десну притоку Црницу, 4 км источно од општинског средишта Параћина. Северно од села је пут Параћин–Зајечар. Први помен о Г. је из 1453. Староседеоци су досељени током XIX в. из и...

ГЛАВИЧИЦЕ, село на сјевероистоку Босне, у Републици Српској, у општини Бијељина, смјештено у Подрињу, на источним обронцима планине Мајевице. Кроз њега пролази подрински пут који повезује Зворник са Бијељином. Општински центар је 23 км сјеверно од села. Оно је...

ГЛАВИЧКИ, Милутин, архитекта, урбаниста (Тетово, 25. XI 1930 – Београд, 15. VIII 1987). Дипломирао на Архитектонском факултету у Београду 1955. Одмах по дипломирању запослио се у Урбанистичком заводу града Београда, где се од првог дана до краја живота бавио н...

ГЛАВНА КОНТРОЛА, државни орган чија је основна надлежност контрола извршења државног и самоуправних буџета, било пре било после њиховог извршења, као и контрола рачуна државне управе. У теорији таква контрола се назива финансијском или рачунском контролом. Њен...

ГЛАВНЕ ШКОЛЕ, посебан тип световне или секуларне основне школе предвиђене Фелбигеровом школском реформом, односно уредбом „Општи школски ред" царице Марије Терезије из 1774. у Аустрији. Оне су осниване у већим градовима и при манастирима, најчешће као троразре...

ГЛАВНИ АРХИВСКИ САВЕТ (Архивски савет Југославије), саветодавно стручно тело, основано 1950. при Министарству за науку и културу ФНРЈ, са задатком да усмери рад и развој архивске службе у Југославији и да ради на изградњи система заштите архивске грађе. Надлеж...

ГЛАВНИ НАРОДНИ ОДБОР, руководећи орган изабран на Мајској скупштини одржаној у Сремским Карловцима 1848. Првобитни назив био је Народни одбор, али је касније назван ГНО. Формално је имао 48 чланова, али је одмах изабрано једно уже тело од неколико чланова, кој...

ГЛАВНИ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКИ ОДБОРИ, привремени или стални органи народне власти формиране од првих дана оружаног устанка, како на ослобођеним тако и на неослобођеним територијама. Истовремено су били и политички органи НОБ-а. Јављали су се као заметак новог др...

ГЛАВНИ САВЕЗ СРПСКИХ ЗЕМЉОРАДНИЧКИХ ЗАДРУГА, прва задружна асоцијација у Србији, једна од 10 најстаријих у свету. Основали су је (месец дана пре оснивања Међународног задружног савеза у Лондону августа 1895) у Смедереву 28. VII 1895. 11 постојећих земљорадничк...

ГЛАВНИ ФОНД ШКОЛСКИ, орган у школском систему Кнежевине Србије који је у периоду 1840–1862. радио на прикупљању средстава за потребе школства. Кључни проблем за развој школства и просвете у Кнежевини Србији 30-их година XIX в. био је недостатак средстава за уч...

ГЛАВНИ ШТАБОВИ, оперативно-територијални органи НОВ и ПОЈ задужени за командовање јединицама и војнопозадинским органима. Настали су из војних комитета и војних комисија образованих при Централном комитету КПЈ. Они који су образовани пре устанка носили су разл...

ГЛАВЊАЧА, полицијски затвор у Београду. Налазио се у сутеренским просторијама Одељења кривичне полиције у старој згради Управе града Београда, подигнуте 1863/64, на месту на коjeм се данас налази Математички факултет на Студентском тргу. У првим деценијама пос...

ГЛАВОБОЉА, осећај бола у пределу главе или врата. Познат је људској врсти од давнина. Трепанациони отвори на лобањама из периода неолита сведоче о покушају лечења бушењем рупа да би зли духови за које се веровало да изазивају главобољу могли да изађу из главе....

ГЛАВОНОШЦИ, морски бескичмењаци са добро развијеном главом и сложеним очима. У свету је познато око 700 врста. Веома су добри и активни пливачи како по покретљивости тако и по брзини пливања, а једини су бескичмењаци који се могу мерити са рибама. Већина г. по...

ГЛАВОЧ (Echinops), род вишегодишњих зељастих биљака из породице главочика (Compositae). Стабло му је усправно, високо од 30 до 200 цм, голо или прекривено беличастим паучинастим длакама. Листови су му 1–3 пута перасто дељени, сваки сегмент се на врху завршава ...

ГЛАВОЧИ, рибе из породице Gobiidae, обухватају претежно морске, бентосне врсте, од којих неке залазе и у бракичне и слатке воде, а има их и искључиво слатководних. Распрострањене су широм света, у умереним и тропским водама. Тело им је вретенасто са два леђна ...

ГЛАВОЧИКЕ (Asteraceae; Compositae), породица дикотиледоних цветница, претежно зељастих биљака, мањe жбунова, дрвећа и лијана. По броју врста припадају најбогатијим фамилијама цветница светске флоре. Процењује се да ова породица обухвата 12 потфамилија, 1.620 р...

ГЛАВУРТИЋ, Миро, сликар, књижевник (Котор, 5. IX 1932). Стекавши диплому Шумарског факултета у Београду (1965), радио је као геометар у Црној Гори и Санџаку. Један је од оснивача и водећих теоретичара групе „Медиала" (1958), те утицајна личност београдске, срп...