Претражи резултате

ГЕОРГИЈЕВСКИ, Христо, пјесник, критичар, универзитетски професор (Куманово, 24. X 1943 – Београд, 3. VI 2000). На Филолошком факултету у Београду дипломирао 1967, магистрирао („Романи Славка Јаневског") и докторирао (1979). Радио у Алексинцу, у средњим и вишим...

ГЕОТЕРМАЛНЕ КАРТЕ, графички прикази геотермијских својстава одређеног подручја, региона или Земље као планете. Геотермалне аномалије, дефинисане картама, исказују се као подручја различите густине топлотног тока, који из Земљине унутрашњости долази на њену пов...

ГЕОТЕРМАЛНИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ, чиста, обновљива, вишенаменска енергија која се јавља као: топлотна енергија природних акумулација подземних вода температуре 20–90 °C; топлотна енергија акумулирана у врелим изданским водама са воденом паром или без ње и температу...

ГЕОТЕРМСКИ СТЕПЕН, брзина простирања температуре повећањем дубине, односно вертикално одстојање на коjeм се температура повећава за 1 ºC, почевши од неутралног појаса. Просечно узето, ово одстојање износи 33 м, али постоје случајеви када је оно мање или веће о...

ГЕОТЕХНИКА, научно-техничкa делатност која обухвата истраживање, пројектовање и извођење радова (грађевинских и рударских) у приповршинским деловима геолошке средине (стенским масама), као и њихово поправљање (геотехничке мелиорације терена). Многи сматрају г....

ГЕОФИЗИКА, наука која се бави проучавањем физичких појава, стања и процеса везаних за Земљу као планету или поједине њене делове, почевши од центра Земље па све до крајњих граница Земљине атмосфере. Као физика Земље ова наука своје закључке заснива на резултат...

ГЕОФИЗИЧКИ ИНСТИТУТ У БЕОГРАДУ, институт који се бави примењеном геофизиком користeћи све класичне методе за истраживања лежишта нафте и гаса, чврстих минералних сировина, подземних вода, минералних и термоминералних вода, затим за испитивања у грађевинарству ...

ГЕОХЕМИЈА, геолошка дисциплина која се бави проучавањем садржаја (концентрације) и расподеле хемијских елемената и њихових изотопа у различитим деловима Земље, те утврђивањем законитости њихове миграције кроз геолошко време. Први пут је 1838. помиње швајцарски...

ГЕПИДИ, германско племе које је првих деценија V в. из Ердеља дошло у подручје данашњег Баната, у то време под влашћу Хуна. После Атилине смрти 453, хунска држава је доживела слом, а племена у Подунављу, која су признавала хунску власт, осамосталила су се и по...

ГЕПРАТ, Емил Пол Емебл (Guépratte, Émile Paul Aimable), вицеадмирал (Гранвил, Манш, Француска, 30. VIII 1856 – Брест, Француска, 21. XI 1939). Француску поморску војну академију је завршио 1874, а у први официрски чин унапређен је 1877. Службу је започео у фра...

ГЕРА → МИЛОШЕВИЋ, Рајко

ГЕРАСИМ (Хаџи Ђера Георгијевић), архимандрит моравички (Црнућа код Горњег Милановца, средина XVIII в. – манастир Моравци код Љига, 30. I 1804). Један од најугледнијих људи Рудничке нахије, поменут у Вишњићевој Буни на дахије, као жртва сече кнезова. Световно и...

ГЕРАСИМ (Домнин), митрополит шабачки (Трапезунт, друга половина XVIII в. – Цариград, 1836). Трон je примио 1816. пошто је Марко Штитарац убио владику Мелетија (Никшића). Првих година често је долазио у сукоб са кнезом Милошем, углавном свађајући се око уређења...

ГЕРАСИМ (Ђорђевић), епископ шабачки (Видин, 1779 – Шабац, 11. IV 1839). Потиче из влашке породице. На једном студеничком метоху код Видина упознао је студеничке монахе и из њихових казивања толико заволео Студеницу да је као дечак дошао и постао студенички мон...

ГЕРАСИМ (Зелић), архимандрит, викар, писац (Жегар, Далмација, 22. VI 1752 – Будим, 26. III 1828). Рано остао без оца свештеника. Замонашио се у Крупи, где је учио школу. Јерођакон постао 1774, а јеромонах 1778. у Плашком. Посетио фрушкогорске манастире и био п...

ГЕРАСИМ (Константинидис/Константиновић), штампар, писар, епископ драчки (Воскопоја, ? – ?, после 1757). У другој и трећој деценији XVIII в. живео у Београду као јеромонах и учитељ у грчкој школи. Ту је по жељи београдског митрополита Мојсеја (Петровића) почео ...

ГЕРАСИМ (Петрановић), епископ бококоторски (Шибеник, 23. IV 1820 – Котор, 18. IV 1906). Богословију у Карловцима и Филозофију у Загребу студирао као питомац архимандрита Герасима Зелића. Замонашен је 1844. у манастиру Крупи, потом постао професор задарске бого...

ГЕРАСИМ (Соколовић), патријарх пећки (Бајице или Нови Пазар, ? – Жича, 23. VI 1587). Потиче из породице која је дала неколико патријараха. Почео је као придворни монах патријарха у Пећи. Није познато када је изабран и посвећен за херцеговачког митрополита, а з...

ГЕРАСИМОВ, Григорије, сликар (?, друга половина XVII в. – ? прва половина XVIII в.). Вероватно руског порекла, он се 1724. као „изограф Григорије Герасимов Московитер" потписао на престоној икони Богородице са Христом на иконостасу цркве Св. Марије Магдалене, ...

ГЕРАСИМОВИЋ, Димитрије, лекар, санитетски пуковник (Барошевац код Београда, 15. VIII 1855 – Рим, Италија, 26. III 1906). У Београду уписао Велику школу, коју је прекинуо и 1875. уписао медицину у Бечу као државни питомац. Студије прекидао да би учествовао у Ср...