Претражи резултате

ГЕОЛОШКА ХРОНОЛОГИЈА, део геологије који се бави хронолошким редоследом формирања и старости стена у Земљиној кори, те мерењем геолошког времена. Служи се двема групама метода. Релативним методама утврђује се само шта је старије а шта је млађе. „Апсолутним" (и...

ГЕОЛОШКЕ КАРТЕ, графички прикази геолошке грађе неког терена на одговарајућој топографкој основи. Настале су као потреба да се сазнања о Земљи обједине и прикажу у форми довољно јасној и разумљивој не само геолозима, који изучавају Земљину кору и Земљу као пла...

ГЕОЛОШКИ АНАЛИ БАЛКАНСКОГ ПОЛУОСТРВА, настарији геолошки и природњачки часопис у нас и у југоисточној Европи. Основао га је Ј. Жујовић 1889. са задатком да се у њему саопштавају достигнућа српских геолога. Све до 1922. излазио је нередовно, а до 2012. објављен...

ГЕОЛОШКИ ЗАВОД СРБИЈЕ, установа са седиштем у Београду која се бави геолошким проучавањем. Формирана је 1946. под називом Геолошко-истраживачки институт при Министарству рударства НР Србије. Током времена ГЗС је прошао кроз многе промене у називу, статусу, орг...

ГЕОЛОШКИ ЗАВОД УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ, образовна и научноистраживачка јединица Београдског универзитета, у којој се школују и подижу нове генерације стручњака и научника. Основао га је Ј. Жујовић, прво као скроман кабинет (1883), а од 1889. добио је назив Гео...

ГЕОЛОШКИ ИНСТИТУТ „ЈОВАН ЖУЈОВИЋ", установа са седиштем у Београду која се, као један од института Српске академије наука и уметности, бавила геолошким проучавањем Србије. Основан је 1947. под називом Геолошки институт САНУ. Задатак му је био теренско, лаборат...

ГЕОЛОШКИ ИНСТИТУТ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, установа са седиштем у Београду усмерена на проучавање геолошке грађе бивше Краљевине Југославије. На образложен предлог из Српског геолошког друштва, основан је 1930. посебним Законом. Касније, Уредбом од 1931. тачно с...

ГЕОЛОШКИ ТЕХНИКУМ, средња школа за образовање техничара геолошке струке. Почела је са радом 1947. у Панчеву, као једина школа тог профила у ФНРЈ. Ђаци прве генерације школовали су се три године, а остале генерације четири године. У 1953. Г. т. се пресељава у Б...

ГЕОЛОШКИ ЧАСОПИСИ, српска периодична издања у којима се објављују знања о геологији домаћих терена. Делом се штампају и чланци о иностраним теренима и теоријске расправе. Међу различитим часописима који су објављивани, почев од последњих деценија XIX в., издва...

ГЕОМАГНЕТНЕ КАРТЕ, графички прикази стања одређеног елемента или компоненте Магнетног поља Земље (МПЗ) за дати тренутак посматрања. На њима се налази скуп изолинија које спајају све тачке са истим вредностима посматраног елемента или компоненте МПЗ. Елементи и...

ГЕОМАГНЕТСКИ ЗАВОД, стручно-научна институција за истраживања из области геомагнетизма и аерономије. Посебном Уредбом Савезног извршног већа ФНРЈ основан је 1957. под називом Завод за магнетска мерења, а почео с радом у селу Брестовик, на територији општине Гр...

ГЕОМЕТРИЈА (грч. gh': земља, mevtron: мера), једна од најстаријих математичких дисциплина, која изучава просторне објекте (тачке, линије, површи) и њихове односе. Емпиријски почеци везани су за астрономска посматрања у Месопотамији и премеравања земље у Египту...

ГЕОМЕХАНИКА (Механика тла), научна дисциплина која се бави проучавањем приповршинског дела геолошке средине, њене стабилности у природним условима и при оптерећењу грађевинских објеката, као и њеним коришћењем као материјала за израду земљаних објеката. Њено ф...

ГЕОРГИЕВ, Иван, архитекта, урбаниста (Градиње код Димитровграда, 8. I 1934). Дипломирао 1960. на Архитектонском факултету у Београду. Радио у предузећу „Пројектбиро" у Пироту (1960–1962) и Заводу за урбанизам у Нишу (1962–1999). Његов плодан опус тематски је ф...

ГЕОРГИЈЕ (Ђорђе), властелин, велики војвода (? – ?). Угледни великаш и дворанин из најближег окружења краља Милутина. Према запажању Теодора Метохита, византијског политичара и учењака, који једини доноси податке о Г., „овај муж беше од најугледнијих а истовре...

ГЕОРГИЈЕ, ктитор (?, средина XV в. – ?, после 1500). Припадао је имућној породици. Са супругом Зором и сином Манојлом на почетку XVI в. подигао је цркву посвећену Ваведењу Богородице у манастиру Крепичевац, у долини Радовањске реке, близу села Јабланица у Црно...

ГЕОРГИЈЕ, сликар (?, друга половина XVI в. – ?, прва половина XVII в.). Један од чланова сликарске групе која је 1607–1608, у време игумана Прохора, живописала цркву Св. Георгија у манастиру Ломници код Шековића. Његово име поменуто је у ктиторском натпису на ...

ГEОРГИЈЕ, сликар (? – ?). Године 1619/1620. потписао се на икони Св. Јована Крститеља у манастиру Дечани, заједно са сликаром Козмом. Аутор је и других икона у Дечанима: Св. Никола, Богородица са Христом на престолу, Сахрана и опело Св. Стефана Дечанског, као ...

ГЕОРГИЈЕ (Бранковић), патријарх (Кулпин, Бачка, 13. III 1830 – Сремски Карловци 17. VII 1907). Рођен је у свештеничкој породици (световно име Ђорђе), а школовао се у Сенти (основна школа), Врбасу (нижа гимназија), Баји и Нађ-Керешу (гимназија) и Сремским Карло...

ГЕОРГИЈЕ (Зубковић), епископ будимски (Будим, 23. IV 1878 – Будим, 11. IV 1951). Под световним именом Ђурађ завршио гимназију у Будиму, а потом и Богословски факултет у Черновицама са степеном доктора теологије. Замонашен је у манастиру Бездин (1901) и радио к...