Претражи резултате

ВАЗНЕСЕНСКА ЦРКВА, православна црква посвећена Вазнесењу Господњем, у Улици адмирала Гепрата у Београду. Подигнута је 1863. добровољним прилозима Београђана, по налогу кнеза Михаила Обреновића и митрополита Михаила. Будући да је требало да служи као „гарнизонс...

ВАЗНЕСЕЊЕ ХРИСТОВО, један од 12 великих празника, који припада групи покретних Христових празника, а празнује се 40. дана по Васкрсу, у четвртак шесте седмице. Тих 40 дана Господ Христос је употребио да своје ученике утврди у вери, чинећи то у 11 јављања учени...

ВАЗНЕСЕЊЕ ХРИСТОВО, манастир на јужној падини планине Овчар. Нема га у српским средњовековним изворима нити у турским пописима. Први пут се помиње у XVI в., али је касније опустео и дуго остао у рушевинама. Феликс Каниц је затекао рушевине „давно опустелог ман...

ВАИСТИНА → ТИПСКА ИМЕНА У НАРОДНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

ВАЈАГИЋ, Здравко, сликар, ликовни педагог (Личко Петрово Село, Хрватска, 14. VIII 1938). Уметничке студије започео 1958. на Академији ликовних уметности, где је дипломирао и магистрирао у класи Недељка Гвозденовића. Већ је у време студија добио прву награду за...

ВАЈАГИЋИ, браћа која су живела у Герију код Чикага, а као добровољци у Српској војсци учествовали на Солунском фронту и у завршним операцијама ослобођења Србије 1918. На једном од неколико масовних скупова организованих у Герију 1917, деветоро браће В. су се, ...

ВАЈАН, Андре (Vaillant, André), лингвиста, слависта, универзитетски професор (Соасон, Француска, 3. XI 1890 – Париз, 23. IV 1977). Дипломирао француски и класичне језике на École normale supérieure 1914. Упознавање са српским ратницима на Солунском фронту и са...

ВАЈАРСТВО, грана ликовне уметности која обухвата тродимензионалне форме и скулптуралне фигуралне облике најчешће изведене у бронзи, мермеру, камену или дрвету. Мада се вајарска дела израђују и у рељефу, в. припада области пуне тродимензионалне пластике. Да би ...

ВАЈАТ, у традиционалној народној архитектури стамбена зграда карактеристична за област динарске брвнаре (читава западна Србија), али се може наћи на Косову и Метохији, источно од Велике Мораве и северно од Саве. Назив у народном говору изведен је од арапске ре...

ВАЈГАНД, Вилим Ј., хемичар, аналитичар, универзитетски професор (Хавана, Куба, 13. XII 1923 − Београд, 21. V 1993). Студије хемије започео је 1942. на Филозофском факултету у Будимпешти, а завршио у Београду 1950. на Природно-математичком факултету, где је ист...

ВАЈГЛ, Кристоф (Weigel, Christoph), гравер, издавач бакрореза, картограф (Редвиц код Бајројта, Баварскa, 9. XI 1654 – Нирнберг, 5. II 1725). Радио је у Јени, Франкфурту, Бечу, Аугзбургу и Нирнбергу. Његово најпознатијe дело је илустрована Biblia Ectypa (Аугзбу...

ВАЈДА, Анджеј (Wajda, Andrzej), филмски и позоришни редитељ (Сувалка, Пољска, 6. III 1926). Студирао на Академији уметности у Кракову, а затим на Филмској школи у Лођу. Од свог првог филма Покољење (1954) непрекидно је активан и више од пола века симболише раз...

ВАЈДА, Тибор, редитељ (Фекетић, Бачка, 27. X 1944). Дипломирао германистику на ФФ у Н. Саду 1965, а 1979. режију на ФДУ у Београду, у класи В. Афрића. Био редитељ у Драмској редакцији Програма на мађарском језику Радио Новог Сада 1968-2007, директор Завода за ...

ВАЈДЕНХАЈМ, Јоханес (Weidenheim, Johannes, право име Ladislaus Johannes Jakob Schmidt), књижевник, преводилац (Бачка Топола, 25. IV 1918 – Бон, 8. VI 2002). Завршио немачку учитељску школу у Врбасу, радио у Врбасу и Београду. Почетком 1945. одлази у Немачку. П...

ВАЈДЛ, Јован, фото-репортер, уметнички фотограф (Нови Сад, 3. VI 1931 – Нови Сад, 5. XI 2011). Фотографски занат изучио код новосадског фотографа Радомира Глишића. Од 1955. до пензионисања 1991. радио као фото-репортер у новосадском листу Дневник. Фотографије ...

ВАЈКС, Максимилијан (Weichs, Maximilian von), фелдмаршал (Десау, Немачка, 12. XI 1881 – Бон, Немачка, 27. IX 1954). У активну војну службу је ступио 1902. У I светском рату борио се на Западном фронту као генералштабни приправник у чину капетана. По завршетку ...

ВАЈС, Алберт, правник, универзитетски професор (Земун, 3. X 1905 – Београд, 4. IV 1964). Студирао је осам семестара филозофију и два семестра комерцијалне науке у Берлину и Паризу, да би 1928. дипломирао, а наредне године докторирао на Правном факултету у Загр...

ВАЈС, Влатка, хемичар, научни саветник, универзитетски професор (Загреб, 23. VI 1947). Студије хемије завршила 1971. на Природно-математичком факултету у Београду. Магистрирала 1974. на истом факултету, а докторирала 1978. на Лондонском универзитету (The Polyt...

ВАЈС, Емануел, лекар, физиолог, универзитетски професор (Дарувар, 11. V 1914 – Београд, 17. XII 1995). Дипломирао је 1938/39. на Медицинском факултету у Загребу. Учесник је НОБ-а. Као пуковник у пензији дошао је 1953. на ВМА и помогао у раду тек основаног Инст...

ВАЈС БЕЛОЖАНСКА, Јелена, балерина, кореограф (Кијев, 1. IV 1903 – Београд, 22. XII 1983). Балет учила у Москви и Ковну (Каунасу, Литванија). Aнгажована 1920. у Литванској опери, наступала је као солисткиња у играчким сценама. Усавршавала се у Риги, Лондону и Н...