Претражи резултате

ГЛУМАЧКЕ ХУМАНИТАРНЕ ПРЕДСТАВЕ, облик позоришне делатности усмерен ка стицању прихода који се улаже у добротворне сврхе. Најстарији сачувани плакат представе у хуманитарне сврхе је из 1861. Писан је руком, у боји, за представу Добровољачког позоришта из Будима...

ГЛУМАЧКЕ ШКОЛЕ, школе формиране ради образовања и усавршавања глумаца. У време формирања Српског народног позоришта у Новом Саду (основано 1861), оснивач и први управник Јован Ђорђевић покреће питање образовања глумаца по угледу на школе у европским културним ...

ГЛУМОВАЊЕ, представљање неке улоге, извођење игроказа, драмски елеменат народних игара укључених у обреде и обичаје (свадба, сахрана, обреди плодности, бајање) или намењених разоноди. Појам је изведен од именице глума, која се у усменој традицији тумачи двостр...

ГЛУХАВИЦА (Глуха Вас), значајан средњовековни рударски центар у долини Себечевске реке, на подручју данашњег села Црквине, око 25 км југозападно од Новог Пазара. Помиње се први пут 1316. у повељи манастиру Бањској, где краљ Милутин својој задужбини овде уступа...

ГЛУХИ ДО, насеље и племе у Црној Гори који су припадали области Старе Црне Горе, односно Црмничкој нахији. Територија племена (2.709 ха), која лежи у југозападном делу Црмнице, граничи се са североистока и северозапада са другим црмничким племенима – Брчелима,...

ГЛУШАЦ, Васо, историчар (Слатина код Санског Моста, 1. VIII 1879 – Београд, 5. X 1954). У Бечу је од 1901. студирао славистику на Филозофском факултету, где је 1905. докторирао тезом „Вид Дошен и његова књижевна делатност". Радио је као професор гимназије у Ба...

ГЛУШЦИ, село у Мачви, 10 км североисточно од општинског средишта Богатића на путу Бјељина – Бадовинци – Сремска Митровица. Први помен села под именом Бубања је из 1533. Староседелачке фамилије досељене су у XVIII и XIX в. из источне Херцеговине, Црне Горе, Сем...

ГЛУШЧЕВИЋ, Божидар Бошко, економиста, политичар, универзитетски професор (Никшић, 19. IX 1928 – Подгорицa, 27. X 1992). После гимназије у месту рођења упућен на студије у СССР, па се 1947. уписао на Универзитет В. Вахрушева у Свердловску. Студије наставио у Бе...

ГЛУШЧЕВИЋ, Бранко, инжењер рударства, универзитетски професор (Метковић, 14. XI 1906 – Београд, 29. VII 1992). Студије рударства завршио је 1930. на Техничком факултету у Љубљани. Дао је велик допринос обнављању, изградњи и развоју рударства и рударске инжењер...

ГЛУШЧЕВИЋ, Зоран, књижевни критичар, есејиста, преводилац (Пожега, 23. V 1926 – Београд, 10. V 2006). Дипломирао је германистику (1958) на Филозoфском факултету у Београду. Био је секретар часописа Књижевност (1952) и главни уредник модерно оријентисане књижев...

ГЛУШЧЕВИЋ, Јован, устанички војвода (Камена Гора код Пријепоља, 1821 – Ужице, 14. VI 1904). Учествовао 1862. у устанку Луке Вукаловића. Са братом Мићом водио је једну чету која је оперисала у западном делу Србије, око Пријепоља. После братове смрти преузео је ...

ГЛУШЧЕВИЋ, Oкица, новинар, преводилац (Камена Гора код Пријепоља, 9. III 1858 – Београд, 2. XII 1898). Због устанка у Босни и Херцеговини (1875) и Српско-турских ратова (1876–1878) школује се с прекидима у Ужицу и Београду, гдје завршава Учитељску школу (1880)...

ГЉИВЕ, велика група разноврсних организама који су, према традиционалној класификацији живих бића, дуго сматрани примитивним биљкама и сврставани у биљно царство. Захваљујући напретку науке и открићу да г. поседују низ особина које их одвајају од биљака, али и...

ГМИЗАВЦИ (Reptilia), класа копнених кичмењака која је кроз дуги еволутивни процес, захваљујући одређеним, репродуктивним, ембрионалним и морфолошким адаптацијама, постала прва класа кичмењака чији се целокупан животни циклус одвија у сувоземној средини. Стога ...

ГНАЈС, врста стена метаморфног порекла која се јавља у облику средњег до крупног зрна. Назив, који је вероватно словенског порекла, користили су саксонски рудари за стене у области Рудних планина (на граници Немачке и Чешке). Настаје регионалним метаморфизмом ...

ГНИОНИЦА, село у сјеверном дијелу Босне, у Републици Српској, у општини Вукосавље, смјештено на источним обронцима планине Вучјак, на лијевој страни долине Босне. Локалним путем дугим 5 км повезано је са градом Оџак (у Федерацији БиХ). Насеље је на висинама од...

ГНОЈИШТАРКА, заједнички назив за гљиве, печурке које припадају сродним родовима Coprinus, Coprinopsis, Coprinellus и Parasola, у којима постоји већи број врста. Некада су све ове врсте припадале истом, великом роду Coprinus, али захваљујући новијим истраживањи...

ГНОМСКА РЕЧЕНИЦА, реченица којом се изражава пословица, изрека, афоризам или неки други израз сличног значења. Употребљава се у приповедању, посебно у књижевноуметничком и разговорном стилу, понекад и у публицистичком, поготову у политичком и спортском новинар...

ГЊАТО, Рајко, географ, универзитетски професор (Билећa, 1. IX 1955). Студије географије на Природно-математичком факултету у Сарајеву завршио је 1979. Године 1982. на истом факултету је изабран за асистента на предмету Регионална географија СФР Југославије. До...

ГЊИЛАН, село у источној Србији, на југоисточној периферији планине Белаве, 3 км западно од општинског средишта Пирота. Јужно од села је стари пут Пирот – Бела Паланка, који води јужном страном Белаве. Г. је са њим спојен локалним путем. Село је постојало у вре...