Претражи резултате

ДУШЕВНЕ БОЛЕСТИ (менталне болести), ментални, душевни или психијатријски поремећаји настали тако што ментални обрасци (или обрасци понашања) причињавају значајне проблеме или оштећења у домену личног функционисања. Поремећаји из овог спектра могу да буду трајн...

ДУШЕВНE БОЛНИЦE, здравствене установе које обезбеђују стационарно лечење душевно оболелих људи. Aрапи (Маври) су у Кордобском калифату основали прве азиле за душевне болеснике још у VIII в. (Багдад и Фењ око 700, Каиро око 800, Дамаск 1270). Од XII до XIV в. с...

ДУШЕВНО ЗДРАВЉЕ, стање потпуног телесног, менталног, социјалног и духовног благостања. Мада се у пракси не дефинише јасно шта је то душевно, социјално и духовно благостање, ипак се -- према дефиницији СЗО -- д. з. не може свести само на одсуство душевне болест...

ДУШЕПОПЕЧИТЕЉСТВО (душебрижништво), појава посебног старања за незбринуту децу у периоду неразвијеног институционалног васпитања и образовања у Србији. У време Првог и Другог српског устанка у појединим махалама и варошима постојала су (незванична, а од свих п...

ДУШМАНИЦА → ДРЕНЧА

ДУШНИЧКЕ ВОДЕНИЦЕ, комплекс воденица поточара у атару села Горњи Душник и Доњи Душник у Горњем Заплању, Гаџин Хан, на подручју Специјалног резервата природе Сува планина. Захваљујући јаким изворима и рекама, биле су познате на ширем простору. Кутинска река је ...

Ђ, шесто слово српске ћирилице, које има више појавних облика (алографа): Ђ, ђ, Ђ, ђ итд. Њиме се означава африката ђ у српском језику. Појављује се у српској рукописној ћирилици предвуковског периода. У рукописној књизи „Мач духовни" Гаврил Стефановић Венцлов...

ЂАВО (грч. diavbolo": клеветник), у хришћанству одређен као божји отпадник и супарник, те као такав постао је оличење зла. Његово порекло је дубље и потиче од старозаветне представе Сатане који искушава човека настојећи да га обмане и наведе на грех и зло. Ђ. ...

ЂАВО, „лист за озбиљну шалу и киселу збиљу", који је излазио у Београду 1906--1914. и 1919--1924. Под тим насловом излази до 1913, а од тада до почетка I светског рата под насловом Разбибрига ђаво. Обновљен је 1919. и под насловом Ђ. излази до средине 1924. Ка...

ЂАВОЛОВ УЧЕНИК → ТИПСКИ ЛИКОВИ У НАРОДНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

ЂАВОЉА ВАРОШ, локалитет у југозападној Србији, на југозападној страни планине Радан, удаљен око 25 км југоисточно од Куршумлије и око 5 км источно од пута Ниш--Приштина. До њега води 5 км дуг локални слепи пут. Цео комплекс је део калдере, разореног вулканског...

ЂАЈА, Драгутин, шаховски судија, шаховски мајстор (Скопље, 21. VIII 1920 -- Београд, 30. VIII 1993). Као гимназијалац почео је да компонује проблеме и први проблем му је објављен у Политици 1936. Годину дана касније осваја омладинско првенство Београда. Компон...

ЂАЈА, Иван, биолог, физиолог, универзитетски професор (Авр, Француска, 21. VI 1884 -- Београд, 1. X 1957). Прелази из Француске у Београд 1890, где завршава основну школу и гимназију (1902), а потом студира на лицеју „Корнеј" у Руану и на Сорбони (Француска). ...

ЂАЈА, Јован, професор, министар, државни саветник (Мравинци код Дубровника, 21. III 1846 -- Београд, 18. VII 1928). Србин католичке вероисповести. Језуитску гимназију завршио је у Дубровнику, а Филозофски факултет у Бечу. Као суплент Београдске гимназије преда...

ЂАЈА, Медо, судија, председник Првостепеног суда, народни посланик (Дубровник, ? 1868 -- Пожаревац, 12. IX 1907). Припада по роду дубровачкој фамилији Ђаје, која је дала неколико значајних личности у науци, политици и култури Србије крајем XIX и у првој полови...

ЂАЈА, Милка, пијанисткиња, музички педагог (Дубровник, 30. VI 1896 -- Београд, 5. I 1964). Студирала је на Конзерваторијуму у Бечу, а усавршавала се код И. Филипа у Паризу. Предавала је клавир у музичкој школи „Станковић" (од 1928) и на Музичкој академији у Бе...

ЂАЈА, Милутин, лекар, дечји хирург, универзитетски професор (Скопље, 1920 -- Београд, 21. XI 1994). Уписао Медицински факултет, али студије прекинуо за време рата и наставио их 1945. Током студија три године био је демонстратор на Институту за анатомију. Дипло...

ЂАЈА, Синиша, хемичар-фармацеут, универзитетски професор (Београд, 23. V 1887 -- Београд, 10. XI 1962). Дипломирао хемију на Филозофском факултету у Београду 1910, а потом 1914. дипломира фармацију у Грацу (Аустрија). 3бог учешћа у балканским ратовима 1912. и ...

ЂАЈА, Часлав, математичар, универзитетски професор (Куманово, 31. Х 1923 -- Београд, 29. IX 1987). Потиче из познате дубровачке породице. Матурирао у Београду 1941. Рат и окупацију проводи у Београду. Од ослобођења до 1947. у војној служби. Математичку групу П...

ЂАЈИЋ, Драгољуб, стоматолог, универзитетски професор (Ужице, 28. VIII 1925). У 16. години живота прикључио се НОП као борац Ужичког партизанског одреда, касније био на командним позицијама и добио чин капетана. На Стоматолошком факултету дипломирао 1953, запос...