Претражи резултате

АНТУЛА, Константин, трговац, народни посланик (Клисура, Македонија, 1819 – Београд, 1881). Основну грчку школу завршава у Земуну, где га прихвата стриц. У једанаестој години одлази у Будимпешту и запошљава се као шегрт и помоћник у комисионој радњи. Враћа се у...

АНТУЛА, Никола, књижевни историчар, есејиста, преводилац (Београд, 3. VI 1884 – Чуке код Битоља, 9. XI 1916). Основну школу, гимназију и Филозофски факултет завршио у Београду. Од 1911. био суплент у Четвртој београдској гимназији. Након учешћа у Балканским ра...

АНТУНОВИЋ, Васо, лекар, неурохирург, универзитетски професор (Срнетица код Дрвара, 15. I 1949). Медицински факултет у Београду завршио 1973, а магистрирао 1978. Потом специјализовао неурохирургију и докторирао 1987. Редовни професор Мед. ф. у Београду од 1997....

АНТУНОВИЋ, Иван, народни вођа Буњеваца, римокатолички бискуп, публициста (Кунбаја код Бачког Аљмаша, Угарска, 19. VI 1815 – Калоча, Угарска, 13. I 1888). Школовао се у Суботици, Сегедину, Печују и Калочи, где је завршио богословске науке. Био је капелан у Чант...

АНТУНОВИЋ, Мирјана, фармацеут, универзитетски професор (Алексинац, 27. VI 1954). Фармацеутски факултет завршила 1978, а потом специјализирала (1985) и докторирала (2002) на Институту за фармацију Војномедицинске академије. Била је начелник Лабораторије за паре...

АНТУНОВИЋ КОБЛИШКА, Милован, инжењер рударства и металургије, универзитетски професор (Будимпешта, 28. IV 1901 – Београд, 20. XI 1981). Студије рударства и металургије завршио 1924. на Универзитету у Бирмингему (Енглеска). Поред подизања и изградње школе рудар...

АНУШИЋ, Анђелко, пјесник, прозаиста, публициста (Градина на Сувој Међи код Велике Кладуше, 30. X 1953). Школовао се у родном мјесту, Петрињи и Загребу. Дугогодишњи новинар, 1991–2008. уредник у издавачкој кући „Глас српски" у Бањалуци. У првом стваралачком пер...

АЊИЧКОВ, Јевгениј Васиљевич (Аничков, Евгений Васильевич), компаратиста, фолклориста, писац (Боровичи, Новгородска губернија, 29. I 1866 – Београд, 22. Х 1937). Дипломирао на петроградском Историјско-филолошком факултету 1892. Докторирао 1904. Био приват-доцен...

АОРИСТ (грч. risto": неомеђен; неодређен), један од система глаголских облика који означавају прошлу глаголску радњу. Од глагола чија се инфинитивна (аористна) основа завршава на сугласник облици а. граде се додавањем личних наставака у јд. -ох, -е, -е, односн...

АПАТИН, град у северозападној Бачкој и средиште мале општине којој припадају још четири села. Изграђен је на месту где се бачка алувијална тераса граничи са коритом Дунава, што је омогућило формирање значајне речне луке. Прелаз преко Дунава није успостављен зб...

АПАТИНСКА ПИВАРА, предузеће за производњу пива, слада, безалкохолних пића, сточне хране (суви пиварски требер и квасац) и угљен-диоксида (CО2). Основала га је 1756. Царска комора из Беча, те спада међу најстарије пиваре у бившој Југославији. У периоду 1780–187...

АПЕЛ, породица индустријалаца. Порекло породице А. није довољно познато. Неки извори говоре да су из Алзаса, други да су немачког порекла, а трећи опет говоре о Галицији као месту одакле су дошли у Србију. Јован (Јохан) А., дошавши у Србију са знатним капитало...

АПЕЛ, Јохан, генерал, поглавар Земаљске владе у Сарајеву (Сикиревци код Славонског Брода, Хрватска, 11. XI 1826 – Градишка код Гориције, Италија, 7. IX 1906). Пореклом из официрске граничарске породице, завршио је кадетску школу у Грацу. Од унапређења 1848. у ...

АПЕЛАТИВИЗАЦИЈА (лат. appellatiо: називање), прелазак властитих именица у заједничке (апелативе), што је један од начина стварања нових речи, нпр. Тесла > тесла (јединица за магнетну индукцију). Имена од којих су постали апелативи називају се епоними. Примарна...

АПЕЛАЦИОНИ СУД, судска институција другог степена. Одлучује о жалбама или другим правним лековима изјављеним против одлуке (решења или пресуде) нижег (првостепеног) суда. У Србији постоји од 1823. када је кнез Милош на степен Вишег народног суда подигао Народн...

АПИЋ, Живко, универзитетски библиотекар, књижар (Жабаљ код Новог Сада, 17. X 1928 − Торонто, 11. I 2000). Доселио се у Канаду 1952. Дипломирао на Универзитету у Виндзору. Као професионални библиотекар на Универзитету Јорк радио до пензионисања. Оснивач je и вл...

АПОЗИЦИЈА (лат. appositio: пристављање, додавање), у ужем смислу, интонацијски или интерпункцијски издвојена именица или именичка синтагма у функцији одредбе друге именице (Београд, главни град Србије, имао је бурну историју) или именичке синтагме (Њен брат, у...

АПОКАВК, Алексије, византијски великодостојник (?, крај XIII в. – ?, 11. VI 1345). Потицао из малоазијске области Битиније, човек незнатног порекла који је свој успон дуговао великој енергији и способностима. Каријеру је почео као чиновник разних пореских функ...

АПОКАЛИПСА (грч. pokluyi": откровење), дело у којем се прориче окончање света и настанак новог. Таква дела присутна су у древним религијама Истока, а нарочито су распрострањена код Јевреја од II в. п.н.е. до II в. н.е. Имала су дуготрајан утицај на европско ст...

АПОКРИФИ (грч. pkrufo": тајан, скривен), вид приповедне књижевности чије се теме, мотиви и личности углавном подударају с библијским, али их црква није признала за канонске. Појам се почео везивати за списе који на Лаодикијском сабору (око 360) нису обухваћени...