Претражи резултате

ГЕОГРАФИЈА У ШКОЛИ, научно-популарни часопис који је издавало Географско друштво Босне и Херцеговине у Сарајеву 1959. Замишљен је тако да сваки број представља тематску цјелину са чланцима једног или више аутора намјењеним наставницима и професорима географије...

ГЕОГРАФИЈА ШУМА, наука о односима и законитостима распрострањења шумског дрвећа и шумске вегетације. Део је фитогеографије и биогеографије, а пре свега дендрологије. Дели се на: дендрохорологију која изучава данашње распрострањење врста дрвећа и жбунова; истор...

ГЕОГРАФИКА ПАНОНИКА (Geographica Pannonica), географски научни часопис који у издању Департмана за географију, туризам и угоститељство Природно-математичког факултета у Новом Саду излази од 1997. Часопис излази у годишњим свескама до 2007, 2008. изашле су две ...

ГЕОГРАФСКЕ КАРТЕ, пропорционално смањене, математички конструисане и уопштене слике целе Земљине површине или једног њеног дела, на равној површини, које на посебан графички начин приказују распоред, стање и међусобне односе објеката и појава, одабраних сходно...

ГЕОГРАФСКИ ЗАВОД УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ → ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Београд

ГЕОГРАФСКИ ИНСТИТУТ „ЈОВАН ЦВИЈИЋ" САНУ, научна установа САНУ у Београду, чија је основна делатност организација и систематски рад на унапређивању научних истраживања у области географије. Задатак Института је да проучава просторне појаве, објекте, облике, одн...

ГЕОГРАФСКИ ЛИСТ, научно-популарни лист намјењен ученицима основних и средњих школа у Босни и Херцеговини који је издавало Географско друштво БиХ у Сарајеву 1975–1991. и 1998–2004. Часопис је започео излажење двобројем, а излазио је у континуитету до 1991, када...

ГЕОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД, научно-стручни географски часопис у издању Географског друштва Босне и Херцеговине који је покренут 1957, а главни и одговорни уредник прве четири свеске био је Миленко Филиповић. Око половине објављених чланака било је посвећено географски...

ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Београд, највиша установа за образовање географа на Београдском универзитету. Зачеци ове установе су у Географском заводу, који је отворен при Високој школи у Београду 1893. и у којем је од оснивања радио Јован Цвијић. Од 5. V 1905, када ј...

ГЕОГРАФСКО ДРУШТВО БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ, стручно и научно удружење основано у Сарајеву 1947. са циљем бржег унапређења географских истраживања, унапређења наставе географије у школама у БиХ и ради издавачке дјелатности. Његова претходница била је Секција Српско...

ГЕОГРАФСКО ДРУШТВО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, стручно и научно удружење основано током грађанског рата у Југославији 1993. послије пресељавања у Бањалуку професора Срба са Одсјека за географију Природно-математичког факултета у Сарајеву. Иницијатори су били професор Ви...

ГЕОГРАФСКО ДРУШТВО ЦРНЕ ГОРЕ, остручно удружење географа (и љубитеља географије) у Црној Гори, основано новембра 1956. у Титограду. Први председник Друштва био је Михајло Баћо Пајковић. Прва година рада била је посвећена организацији Друштва и припремању предс...

ГЕОДЕЗИЈA (грч. gh': земља, daivesqai: делити; gewdaisiva), научна дисциплина која се бави мерењима и представљањем Земље и њеног спољашњег гравитационог поља у тродимензионалном простору који се мења са временом. Савремено схватање проширује ову дефиницију и ...

ГЕОДЕТСКE МРЕЖЕ, скуп тачака материјализованих на површи Земље сталним белегама, чији су међусобни положаји одређени на основу резултата геодетских мерења у оквиру јединственог система координата и висина. Служе као математичко-физичка основа за премер, извође...

ГЕОДЕТСКО ОБРАЗОВАЊЕ, систем образовања из области геодезије и геоинформатике који се у већини земаља одвија на три нивоа: универзитетском, високошколском и средњошколском. Г. о. је кадровска структура која се састоји од научника, инжењера и техничара. Геодетс...

ГЕОИНСТИТУТ, институција са седиштем у Београду која се бави геолошко-рударским истраживањима и испитивањима нуклеарних и других минералних сировина. Основана је Уредбом Владе ФНРЈ 20. III 1948. као Управа за координацију рада научних института. Повод за форми...

ГЕОИНФОРМАТИКA, технолошка дисциплина која се бави структуром и карактером просторних информација, методама њиховог прикупљања, класификације, квалификације, архивирања, обраде, презентације, интерпретације и дисеминације, укључујући и инфраструктуру која обез...

ГЕОЛОГИЈА (грч. gh': земља, lovgo": реч, говор; наука), породица наука које проучавају Земљу са главним циљем да протумаче њен развој. У ужем смислу г. проучава материјални састав, структуру, ендо- и егзодинамику и историју литосфере ради примене свих тих знањ...

ГЕОЛОГИЈА КАУСТОБИОЛИТА, (грч. kaustovn: спаљено, bivo": живот, livqo": камен), група дисциплина које проучавају фосилна горива или каустобиолите. То су органогене седиментне стене, потповршински флуиди и гасови у Земљиној кори, који се због своје велике топло...

ГЕОЛОШКА И ХИДРОМЕТЕОРОЛОШКА ШКОЛА „МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ" → ГЕОЛОШКИ ТЕХНИКУМ