Претражи резултате

БАКАРИЋ, Владимир, политичар (Велика Горица, Хрватска, 8. III 1912 – Загреб, 16. I 1983). Дипломирао на Правном факултету у Загребу (1935), где је и докторирао (1937). У току студија ангажовао се у радничком покрету, а члан КПЈ постао је 1933. Био је секретар ...

БАКАРНО ДОБА (енеолит), праисторијски период у којем доминира употреба бакра у изради оруђа, оружја и накита. Увођење нове технологије у коришћењу метала као сировине широке намене није на Балкану и у Југоисточној Европи текло уједначено и брзо. То је испрва д...

БАКАЧИЋ, Самуило, монах, преводилац (? – ?, после 1697). Као монах украјинског порекла живео на Светој гори међу српским монасима и преводио на српски углавном дела новијих времена. У скиту св. Ане завршио је 1684. превод са грчког на српскословенски Спасења г...

БАКИНЦИ, село у Републици Српској, на североисточним падинама Бањалучке Козаре. Локалним путем повезано је са путем Бањалука–Окучани и са општинским средиштем Лакташи (13 км). Дисперзивног је типа и заузима велику површину на висини 160–200 м н.в. Б. су 1991. ...

БАКИОНИЦА, село и античко утврђење које се налази у североисточном делу Пожешке котлине, на јужном ободу Горе. Општинско средиште Пожега удаљено је 3 км. Село је дисперзивног типа и чине га шест заселака са родовским именима. Нижи делови села допиру до пута и ...

БАКИЋ, Војин, скулптор (Бјеловар, 5. VI 1915 – Загреб, 18. XII 1992). Академију ликовних умјетности завршио 1938. у Загребу, код Франа Кршинића и Роберта Франгеша Михановића. Важније самосталне изложбе имао је у Загребу (1958, 1964), Београду (1964) и Љубљани ...

БАКИЋ, Војислав, педагог, универзитетски професор (Перна, Банија, 22. VIII 1847 – Београд, 30. IV 1929). Студије педагогије (1870–1874) започео код ортодоксног хербартовца Т. Цилера, а наставио код веома умереног хербартовца К. Ф. Стоја. Докторирао у Хајделбер...

БАКИЋ, Војислав С., правник, универзитетски професор (Рановац код Пожаревца, 14. I 1914 – Београд, 23. IV 1991). Дипломирао (1936) и докторирао (1956) на Правном факултету у Београду. Био је судски приправник, а затим секретар Филозофског, Природно-математичко...

БАКИЋ, Драгољуб (Крагујевац, 13. III 1939) и Љиљана (Београд, 22. I 1939), архитекте. Дипломирали на Архитектонском факултету у Београду 1962. Усавршавали се у Финској (1970. у бироу А. Алта). Целокупан градитељски опус остварили запослени у бироу „Архитектура...

БАКИЋ, Љубомир, економиста, политичар (Босанска Дубица, 18. II 1921 – Сарајево, 21. IX 1990). Дипломирао на Економском факултету у Београду. Као професор политичке економије радио на Правном, Економском и Факултету политичких наука у Сарајеву, а на последња дв...

БAKИЋ, Љубомир А., правник, државник, публициста (Забрђе код Андријевице, 20. VII 1877 – Цетиње, 5. V 1925). Као матурант јула 1899. прогнан је из Београда због наводног учешћа у Ивањданском атентату. Након годину дана вратио се у Београд и 1905. завршио Правн...

БАКИЋ, Митар, дипломата, министар (Забрђе код Андријевице, 2. I 1853 – Цариград, 26. VIII 1903). Завршио Богословију на Цетињу. Похађао Духовну академију у Кијеву, одакле се вратио после избијања Црногорско-турског рата 1876. У штабу војводе Миљана Вукова био ...

БАКИЋ, Митар И., правник, генерал-потпуковник, политичар (Бериславци код Подгорице, 7. XI 1908 – Београд, 25. XI 1960). Дипломирао на Правном факултету у Београду. Члан КПЈ постао 1932. По налогу КПЈ радио у грађанским политичким партијама (СДК) и био члан Цен...

БАКИЋ, Михаило Мика, глумац (Крагујевац, 2. III 1865 – Скопље, 2. III 1915). Завршио шест разреда гимназије у Крагујевцу и телеграфски курс. Први пут ступио на сцену 1886. Глумац у нишком „Синђелићу" био 1890–1891, а у дружини М. Димића 1894–1895. Водио „Комич...

БАКИЋ, Павле, кнез, деспот (Венчац, 29. VI 14?? – Горјан код Ђакова, 9. X 1537). Најпознатији члан властеоске породице Бакића. Први пут се помиње почетком XVI в. када је био власник великог поседа (тимара) у Смедеревском санџаку. Скупљајући харач Турцима, упра...

БАКИЋИ, српска властеоска породица из периода XV–XVII в. Вероватно потичу из планинских предела Херцеговине, али се њени почеци из прве половине XV в. не могу реконструисати. Тек турске пописне књиге (дефтери) из друге половине XV и прве половине XVI в. садрже...

БАКЛАЈА, Радмила С., лекар, трансфузиолог, универзитетски професор (Ашања, Срем, 3. VIII 1931). Дипломирала 1958. на Медицинском факултету у Београду. Специјалистички испит из трансфузиологије положила 1965. Усавршавала се у САД, Швајцарској, Француској и Финс...

БАКОВ, Јаким Јаша (Баков, Яким Яша), професор, атлетичар, песник (Ђурђево код Новог Сада, 9. XII 1906 – Нови Сад, 21. X 1974). Дипломирао 1934. на Групи за југословенску књижевност, српскохрватски и француски језик Филозофског факултета у Београду. Као професо...

БАКОВИЋ, Благоје, песник (Бојиште код Бијелог Поља, 4. IV 1957). Студирао књижевност на Наставничком факултету у Никшићу и Филозофском факултету у Новом Саду. Његова поезија настаје у окриљу традиционалистичке поетике, углавном у везаном стиху, понекад и у утв...

БАКОВЉЕВ, Милан, педагог, универзитетски професор (Ада, 30. XI 1926). Дипломирао 1952. на студијској групи за педагогију Филозофског факултета у Београду. Докторирао на ФФ-у у Сарајеву 1978. Био је професор Учитељске школе у Кикинди, сарадник Завода за унапређ...