Напредна претрага
Претражи резултате
10061 резултат
АПРИЛСКИ РАТ
АПРИЛСКИ РАТ (6–18. IV 1941), вођен између удружених Сила осовине (Немачка, Италија, Мађарска) и Краљевине Југославије. Почетак II светског рата у Европи у јесен 1939. радикално је изменио спољнополитичку позицију Краљевине Југославије. Претходно, аншлусом Аус...
АПРИЛСКИ СУСРЕТИ
АПРИЛСКИ СУСРЕТИ, фестивал у организацији Студентског културног центра у Београду. Основан 1972. као „Југословенски конкурс проширених медија", од 1978. носи скраћени и популарни назив по месецу у којем се редовно одржавао. Као приредба вишедневног интензивног...
АПРИЛСКИ УСТАВ (1901)
АПРИЛСКИ УСТАВ (1901), познат и као „Октроисани устав", био је једнострани акт краља Александра Обреновића пошто народ, ни непосредно ни преко свог представништва, није узео учешће у његовом доношењу. Александар Обреновић није пристао да се за његово доношење ...
АПСИДА
АПСИДА (грч. y": округлина, свод), простор у цркви, полукружне основе, који је засведен полукуполом и придодат главном простору цркве. Настала је у римским сакралним и профаним грађевинама (базилике, терме, палестре) као полукружна, а споља и вишеугаона ниша, ...
АПСТРАКТНА УМЕТНОСТ
АПСТРАКТНА УМЕТНОСТ, уметност која не приказује постојећу предметну стварност, него се заснива на грађењу уметничког дела као нове духовне стварности настале на сопственим формативним, ликовним и структуралним принципима. Такво поимање а. у. јавља се почетком ...
AРАБИЗАМ
AРАБИЗАМ, посуђеница из арапског језика. А. у српском језику спадају у посредне посуђенице код којих је, у највећем броју случајева, језик посредник био османски турски, артифицијелан хибридни језик састављен од турских, арапских и персијских елемената, првенс...
АРАБИСТИКА
АРАБИСТИКА, наука која за предмет има арапски језик, књижевност и културу. Лингвистичка а. у Србији има дугу традицију, првенствено у педагошкој сфери. Арапски језик је током османске владавине предаван у муслиманским основним и средњим школама (XV−XVIII в.) н...
АРАД
АРАД, град у Румунији на десној обали Мориша. Први пут се помиње у XI в. Кад су Турци крајем XIV в. напали јужне пределе Србије, у Поморишје и арадску околину населила се већа група Срба под вођством Димитрија, сина краља Вукашина. Тиме је област око А. поново...
АРАДАЦ
АРАДАЦ, село у Банату у општини Зрењанин, на западној граници плеистоцене терасе где се она граничи са алувијалном равни Тисе. Магистрални пут Нови Сад – Зрењанин пролази северно од села које је са Зрењанином повезано локалним путем дугим 7 км. Први помен о се...
АРАДСКА ЕПАРХИЈА
АРАДСКА ЕПАРХИЈА, помиње се у XVI−XVIII в. Обновљена Пећка патријаршија основала је епархију, али су имена епископа позната тек од Исаије (Ђаковића). Крајем XVII в. спојена је с јенопољском и темишварском, али се почетком XVIII в. осамосталила и проширила на ј...
АРАЛИЦА, Стојан
АРАЛИЦА, Стојан, сликар (Шкаре код Оточца, 24. XII 1883 – Београд, 4. II 1980). По завршетку учитељске школе, 1909. отишао је у Минхен, најпре у приватну школу Хајнриха Книра, а наредне године се уписао на Академију лепих уметности. Студије започео у класи Кар...
АРАМБАШИЋ, Драгомир
АРАМБАШИЋ, Драгомир, вајар (Београд, 12. IV 1881 – Баркенбриге, Немачка, II 1945). Диплому Трговачке академије стекао у Бечу 1898. Током боравка у Швајцарској започео уметничко школовање код немачког сликара Е. Томе, с којим 1905. одлази у уметничку колонију В...
АРАМБАШИЋ, Милан
АРАМБАШИЋ, Милан, патолог, универзитетски професор (Падуч, срез Госпић, 29. IX 1919 – Панчево, 7. VIII 1985). Дипломирао на Медицинском факултету у Београду 1948. и цео радни век провео у његовом Институту за патологију, где је од 1972. до 1978. био управник. ...
АРАМБАШИЋ, Петар
АРАМБАШИЋ, Петар, куглаш, куглашки судија (Сомбор, 19. VII 1950). Куглањем почео да се бави као дечак, у сомборском Полету. Брзо се афирмисао као куглашки стручњак и инструктор куглања, а у земљи је обучио преко 360 судија. Обављао је дужности председника (199...
АРАМБАШИЋ, Станко
АРАМБАШИЋ, Станко, буљубаша, командант српске народне војске (Велико Село код Београда, средина XVIII в. – Смедерево, 21. IX 1798). Учествовао је у Српском фрајкору мајора Михајла Михаљевића 1788–1791, кад је стекао и нижи војни чин. У лето 1793. помагао султа...
АРАНЂЕЛОВАЦ
АРАНЂЕЛОВАЦ, град, бањско лечилиште и центар општине која обухвата још 19 насеља. Смештен је у североисточном подножју планине Букуља (696 м), на обалама Кубршнице, леве притоке Јасенице, на висини 230–300 м н.в. Магистрални путеви мимоилазе А. Од пута Београд...
АРАНЂЕЛОВАЧКИ БАСЕН МРКОГ УГЉА
АРАНЂЕЛОВАЧКИ БАСЕН МРКОГ УГЉА, рудник смештен северно од Аранђеловца, на простору између Космаја и Букуље. Подземно је експлоатисан мрки угаљ тортонско-сарматске старости, топлотне вредности око 16.000 кЈ/кг. Угаљ у басену је раслојен, у више прослојака и сло...
АРАНЂЕЛОВИЋ, Војислав Ђ.
АРАНЂЕЛОВИЋ, Војислав Ђ.,електротехнички инжењер, универзитетски професор (Пирот, 1. IV 1937). Дипломирао на Електротехничком факултету у Београду 1960, докторирао 1969. у Лондону на Краљевском колеџу науке и технологије. Радни век провео у Институту за нуклеа...
АРАНЂЕЛОВИЋ, Драгољуб
АРАНЂЕЛОВИЋ, Драгољуб, правник, универзитетски професор, политичар (Параћин, 21. X 1873 – Београд, 4. V 1950). Гимназију и Правни факултет завршио у Београду. Као државни стипендиста отишао најпре у Берлин, затим у Росток где је докторирао 1904. На ПФ-у у Беог...
АРАНЂЕЛОВИЋ, Драгољуб
АРАНЂЕЛОВИЋ, Драгољуб, математичар, универзитетски професор (Јагодина, 9. V 1942 – Београд, 10. III 2010). Дипломирао на Природно-математичком факултету Београдског универзитета 1965, где је магистрирао 1967. и докторирао 1975. Пензионисан 2007. као ванредни п...