Претражи резултате

АПРИЛСКИ РАТ (6–18. IV 1941), вођен између удружених Сила осовине (Немачка, Италија, Мађарска) и Краљевине Југославије. Почетак II светског рата у Европи у јесен 1939. радикално је изменио спољнополитичку позицију Краљевине Југославије. Претходно, аншлусом Аус...

АПРИЛСКИ СУСРЕТИ, фестивал у организацији Студентског културног центра у Београду. Основан 1972. као „Југословенски конкурс проширених медија", од 1978. носи скраћени и популарни назив по месецу у којем се редовно одржавао. Као приредба вишедневног интензивног...

АПРИЛСКИ УСТАВ (1901), познат и као „Октроисани устав", био је једнострани акт краља Александра Обреновића пошто народ, ни непосредно ни преко свог представништва, није узео учешће у његовом доношењу. Александар Обреновић није пристао да се за његово доношење ...

АПСИДА (грч. y": округлина, свод), простор у цркви, полукружне основе, који је засведен полукуполом и придодат главном простору цркве. Настала је у римским сакралним и профаним грађевинама (базилике, терме, палестре) као полукружна, а споља и вишеугаона ниша, ...

АПСТРАКТНА УМЕТНОСТ, уметност која не приказује постојећу предметну стварност, него се заснива на грађењу уметничког дела као нове духовне стварности настале на сопственим формативним, ликовним и структуралним принципима. Такво поимање а. у. јавља се почетком ...

AРАБИЗАМ, посуђеница из арапског језика. А. у српском језику спадају у посредне посуђенице код којих је, у највећем броју случајева, језик посредник био османски турски, артифицијелан хибридни језик састављен од турских, арапских и персијских елемената, првенс...

АРАБИСТИКА, наука која за предмет има арапски језик, књижевност и културу. Лингвистичка а. у Србији има дугу традицију, првенствено у педагошкој сфери. Арапски језик је током османске владавине предаван у муслиманским основним и средњим школама (XV−XVIII в.) н...

АРАД, град у Румунији на десној обали Мориша. Први пут се помиње у XI в. Кад су Турци крајем XIV в. напали јужне пределе Србије, у Поморишје и арадску околину населила се већа група Срба под вођством Димитрија, сина краља Вукашина. Тиме је област око А. поново...

АРАДАЦ, село у Банату у општини Зрењанин, на западној граници плеистоцене терасе где се она граничи са алувијалном равни Тисе. Магистрални пут Нови Сад – Зрењанин пролази северно од села које је са Зрењанином повезано локалним путем дугим 7 км. Први помен о се...

АРАДСКА ЕПАРХИЈА, помиње се у XVI−XVIII в. Обновљена Пећка патријаршија основала је епархију, али су имена епископа позната тек од Исаије (Ђаковића). Крајем XVII в. спојена је с јенопољском и темишварском, али се почетком XVIII в. осамосталила и проширила на ј...

АРАЛИЦА, Стојан, сликар (Шкаре код Оточца, 24. XII 1883 – Београд, 4. II 1980). По завршетку учитељске школе, 1909. отишао је у Минхен, најпре у приватну школу Хајнриха Книра, а наредне године се уписао на Академију лепих уметности. Студије започео у класи Кар...

АРАМБАШИЋ, Драгомир, вајар (Београд, 12. IV 1881 – Баркенбриге, Немачка, II 1945). Диплому Трговачке академије стекао у Бечу 1898. Током боравка у Швајцарској започео уметничко школовање код немачког сликара Е. Томе, с којим 1905. одлази у уметничку колонију В...

АРАМБАШИЋ, Милан, патолог, универзитетски професор (Падуч, срез Госпић, 29. IX 1919 – Панчево, 7. VIII 1985). Дипломирао на Медицинском факултету у Београду 1948. и цео радни век провео у његовом Институту за патологију, где је од 1972. до 1978. био управник. ...

АРАМБАШИЋ, Петар, куглаш, куглашки судија (Сомбор, 19. VII 1950). Куглањем почео да се бави као дечак, у сомборском Полету. Брзо се афирмисао као куглашки стручњак и инструктор куглања, а у земљи је обучио преко 360 судија. Обављао је дужности председника (199...

АРАМБАШИЋ, Станко, буљубаша, командант српске народне војске (Велико Село код Београда, средина XVIII в. – Смедерево, 21. IX 1798). Учествовао је у Српском фрајкору мајора Михајла Михаљевића 1788–1791, кад је стекао и нижи војни чин. У лето 1793. помагао султа...

АРАНЂЕЛОВАЦ, град, бањско лечилиште и центар општине која обухвата још 19 насеља. Смештен је у североисточном подножју планине Букуља (696 м), на обалама Кубршнице, леве притоке Јасенице, на висини 230–300 м н.в. Магистрални путеви мимоилазе А. Од пута Београд...

АРАНЂЕЛОВАЧКИ БАСЕН МРКОГ УГЉА, рудник смештен северно од Аранђеловца, на простору између Космаја и Букуље. Подземно је експлоатисан мрки угаљ тортонско-сарматске старости, топлотне вредности око 16.000 кЈ/кг. Угаљ у басену је раслојен, у више прослојака и сло...

АРАНЂЕЛОВИЋ, Војислав Ђ.,електротехнички инжењер, универзитетски професор (Пирот, 1. IV 1937). Дипломирао на Електротехничком факултету у Београду 1960, докторирао 1969. у Лондону на Краљевском колеџу науке и технологије. Радни век провео у Институту за нуклеа...

АРАНЂЕЛОВИЋ, Драгољуб, правник, универзитетски професор, политичар (Параћин, 21. X 1873 – Београд, 4. V 1950). Гимназију и Правни факултет завршио у Београду. Као државни стипендиста отишао најпре у Берлин, затим у Росток где је докторирао 1904. На ПФ-у у Беог...

АРАНЂЕЛОВИЋ, Драгољуб, математичар, универзитетски професор (Јагодина, 9. V 1942 – Београд, 10. III 2010). Дипломирао на Природно-математичком факултету Београдског универзитета 1965, где је магистрирао 1967. и докторирао 1975. Пензионисан 2007. као ванредни п...