Претражи резултате

ГРОЗДАНИЋ, Симеун Симо, зоолог, универзитетски професор (Швица код Оточца, Хрватска, 15. II 1896 – Београд, 21. VII 1972). Још као гимназијалац је мобилисан у аустроугарску војску, с јесени 1915. послат у Галицију на руски фронт. Убрзо је пребегао на руску стр...

ГРОЗДАНОВ, Таско, физичар, научни саветник, универзитетски професор (Београд, 24. II 1951). У Београду на Електротехничком факултету дипломирао 1974, а на Природно-математичком факултету магистрирао 1977. и докторирао 1981. На Институту за физику у Београду ст...

ГРОЗДАНОВ, Цветан, историчар уметности, универзитетски професор (Охрид, 5. III 1936 – Скопље, 30. III 2018). Дипломирао историју уметности 1961. на Филозофском факултету у Београду, а од 1963. ради као кустос и директор Народног музеја у Охриду. Универзитетску...

ГРОЗДАНОВИЋ, Владимир, стрелац (Ниш, 14. IX 1937). Стрељаштвом почео да се бави 1948. у Стрељачком клубу „Ниш 1881" и такмичио се до 1980. Репрезентативну каријеру (1957–1972) започео је учешћем на турнирима у Пољској и Румунији, а на Европском првенству у Бео...

ГРОЗДАНОВИЋ, Лазар, одбојкашки тренер (Јелашница код Ниша, 15. III 1934). Одбојку почео да игра у Радничком из Београда, с којим је 1950. био јуниорски првак Југославије на турниру у Лукавцу. Из тог клуба је с целом екипом прешао у Железничар из Београда у кој...

ГРОЗДАНОВИЋ, Сава, одбојкашки тренер (Јелашница код Ниша, 23. XI 1925). Одбојком почео да се бави 1947. у Радничком из Београда, али је врло брзо постао тренер. С целом екипом је 1948. приступио београдском Железничару у којем је водио све селекције до 1958. к...

ГРОЗДАНОВИЋ РАДОВАНОВИЋ, Јелена, хистолог, универзитетски професор (Прокупље, 16. II 1933). На Биолошкoj групи Природно-математичког факултета у Београду дипломирала 1956. На Катедри зоологије у Институту за зоологију магистрирала 1959. радом о понашању губара...

ГРОКТАЛИЦЕ (гроктуше), народне песме бачких Буњеваца, које се издвајају као посебна врста због начина на који се изводе – тзв. гроктањем (или гроктењем), односно певањем „из гласа" (узимањем дубоког гласа из грла), без музичке пратње. Опис технике извођења сач...

ГРОЛ, Војислав, правник, писац (Београд, 3. XII 1911 – Београд, 22. I 1987). Син је Милана Грола. Школовао се у родном граду, па је као гимназијалац био у Уређивачком одбору Препорода, гласила Савеза југословенских средњошколских организација. Дипломирао на Пр...

ГРОЛ, Милан, публициста, драматург, политичар (Београд, 12. IX 1876 – Београд, 3. XII 1952). На Историјско-филолошком одсеку Велике школе дипломирао 1899. и убрзо се запослио као професор француског језика у Гимназији „Краљ Александар Први". Упоредо с професор...

ГРОМ, атмосферска појава, у свим митологијама персонификована у виду божанства, духа или неког демона. Најмоћније божанство обично управља г. као божанским оружјем. Сматрало се да г. предводи остале атмосферске појаве, зато је божанство г. у свим индоевропским...

ГРОМОВНИК, апокрифни спис у којем се предвиђа будућност према поклапању природних појава грмљавине, потреса или земљине тутњаве са странама света, календарским месецима или зодијачким данима. Грчког су порекла, непостојаног састава и дуге еволуције, па се без ...

ГРОНИЦА, граоница, бељушика (Lepidium), род једногодишњих, двогодишњих и вишегодишњих зељастих биљака, ређе полужбунова из породице крсташица (Cruciferae). Стабло им је усправно или полегло, на врху разгранато. Листови су цели, назубљени или двоструко перасто ...

ГРОПА, Андрија, великаш (? – ?, друга половина XIV в.). Великаш Српског царства арбанашког порекла и самостални обласни господар Охрида. Његов предак Павле је у седмој деценији XIII в. од Карла I Анжујског добио многобројна села, вероватно северозападно од Охр...

ГРОСАРТ МАТИЧЕК, Роналд (Grossarth-Matiсek, Ronald), психолог, универзитетски професор (Будимпешта, 19. VI 1940). После студија медицине окончаних 1962, докторирао је психологију на Универзитету у Хајделбергу 1973. Потом ради као професор и директор Института ...

ГРОС-БЕЧКЕРЕКЕР ВОХЕНБЛАТ (Gross-Becskereker Wochenblatt – Великобечкеречки недељник), немачки недељни лист који је излазио у Великом Бечкереку / Зрењанину од 1851. до 1919. Сматра се најстаријим немачким новинама на територији данашње Војводине. Покренуо га ј...

ГРОТ → БЛАГОДАТ

ГРОТ, Јаков Карлович (Грот, Яков Карлович), филолог, историчар, универзитетски професор (Петроград, 15. XII 1812 – Петроград, 24. V 1893). Рођен у чиновничкој породици немачког порекла. Завршио Лицеј у Царском Селу и 1835. ступио у службу у канцеларији државно...

ГРОТЕСКА (ит. grottesco; фр. grotesque: настран, неприродан, смијешан), умјетничко дјело с карикатурално-фантастичном садржином. Појам је настао по цртежима, заснованим на спојевима биљних, животињских и људских бића, а нађеним у палатама и пећинама (grottа) и...

ГРОЦКА, град на десној обали Дунава, 24 км југоисточно од Београда. Центар je општине са 83.907 становника (2011) и 15 насеља. Кроз Г. пролази пут Београд (24 км) – Смедерево (19 км). Насеље је настало на крају долине реке Грочице, на платоу изнад ње и изнад д...