Претражи резултате

ГЊИЛАНЕ, град и општинско средиште на Косову и Метохији, у северном делу Горње или Биначке Мораве, на обалама речица Добруше и Станишорке (лева страна слива Биначке Мораве). Лежи на путу правца исток – запад, који на истоку повезује моравско-вардарски пут код ...

ГЊУРАЦ, врста птица која обухвата све представнике реда Podicipediformes, а у ширем смислу и припаднике иначе несродног реда Gaviiformes (норови или морски г.). Г. су рибоједе птице средње величине или омање, грађом потпуно прилагођене за пливање и роњење помо...

ГОАТИ, Владимир, политиколог, социолог, научни саветник (Мостар, 22. VI 1939). Завршио Правни факултет у Београду 1962, где је и магистрирао 1966. Докторирао на ФПН у Београду 1973. Радио у Институту друштвених наука (ИДН) у Београду (1973–2006), где је био ди...

ГОБЕЦКИ, Јелисавета Бети, сликар-костимограф (Осијек, 13. Х 1927 – Београд, 29. VI 2001). Академију примењених уметности, одсек костимографија, завршила у Београду 1956, у класи Павла Васића. Већ 1947. као студент сарађује са Лесковачким позориштем (Таленти и ...

ГОВЕДА, врста крупних преживара, одомаћена за производњу млека и меса, као и за рад. Према зоолошкој класификацији, спадају у класу сисара (Мammalia), поткласу животиња с постељицом (Placentalia), ред папкара (Ungulata), подред двопапкара (Paridigitata), групу...

ГОВЕДАРИЦА, Благоје, археолог, универзитетски професор (Бачко Добро Поље код Врбаса, 18. XI 1949). Завршио је студије из области археологије и илирологије, а хабилитирао на универзитетима у Београду и Хајделбергу. Магистрирао на Филозофском факултету у Београд...

ГОВЕДАРИЦА, Митар, биолог, универзитетски професор (Врбас, 12. V 1949 – Нови Сад, 7. I 2003). Завршио је биологију на Природно-математичком факултету у Новом Саду (1973), магистрирао (1980) и докторирао (1986) на Пољопривредном факултету у Новом Саду. За асист...

ГОВЕДАРОВИЋ, Петар, редитељ, управник позоришта (Марадик, Срем, 4. XII 1928 – Крагујевац, 29. XI 1993). Уписао Позоришну академију у Београду школске 1949/50. и апсолвирао 1953. на Групи за режију. Још као студент дебитовао је у Суботици, а ангажован је и као ...

ГОВЕДАРСТВО, грана пољопривреде, тачније сточарства која узгојем говеда остварује производњу млека, меса, коже, длаке и др. Већ 10.000 година говеда имају специфичну улогу у људској историји. У првом контакту с човеком, она су, вероватно, била његов конкурент,...

ГОВЗА, трг који се налази на истоименој речици Говзи, десној притоци Бистрице, и жупа која је обухватала долину те речице. Припадали су земљи Дрини а име се изводи од придева гобьзъ што значи „обилан, плодан". Трг је 1410–1411. држао Вук Хранић, Сандаљев брат....

ГОВОР, акустички сигнал, који се може посматрати са неколико различитих аспеката: а) У односу на језик као систем и средство за комуникацију у оквиру друштвене заједнице, г. представља збир онога што људи говоре обухватајући чинове гласовног стварања и индивид...

ГОВОРИ СА НЕЗАМЕЊЕНИМ ЈАТОМ, говори који припадају различитим дијалектима, али су очували двогласни изговор вокала Ѣ. Сматра се да је отприлике крајем XI в. дошло до монофтонгизације Ѣ, дифтонга непотпуног образовања (отприлике ẹä) тако што је његов други део ...

ГОВОРНИ ИЗРАЗИ, облици примарно усмене традиције и комуникације, који су на различите начине именовани: народне умотворине, кратке народне умотворине, говорне народне творевине, мале фолклорне форме, народна фразеологија. Заједничке одлике иначе разнородних г....

ГОДАЧИЦА, село у Шумадији, на западним обронцима Гледићких планина, у долини Годачичке реке (лева притока Западне Мораве). Г. је локалним путем дугим 12 км повезана са магистралним путем Крагујевац – општинско средиште, Краљево (21 км). Село се помиње од 1844....

ГОДЕЧЕВО, село у западној Србији, у горњем делу долине реке Рогачице (десна притока реке Дрине), око 20 км западно од општинског средишта Косјерића, са којим је повезано локалним путем. Староседелачко становништво највећим бројем је досељено током XVIII в. из ...

ГОДИНА, Карпо Аћимовић, филмски редитељ, сниматељ, сценариста (Скопље, 26. VI 1943). Дипломирао на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Љубљани 1966. Пре тога се већ афирмисао као плодан и оригиналан кино-аматер. Испољавајући склоност ка експерим...

ГОДИШЊАК, календар покренут 1850. у издању штампарије Данила Медаковића (Земун, Нови Сад), с поднасловом „Велики календар Војводства Србије". Касније је означаван као „велики календар србски", „велики српски народни илустровани календар" а 1893–1907. „Српски н...

ГОДИШЊАК БИБЛИОТЕКЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ, годишњи стручни зборник који објављује Библиотека Матице српске (БМС). Прва серија обухвата свеске за 1976–1981, а друга редовно излази од 1990. за год. 1989–. У првој свесци објављена су саопштења са међународног научно-стру...

ГОДИШЊАК ГРАДА БЕОГРАДА, годишње гласило покренуто у Београду 1954, а намењено истраживању историје града. Упоредни наслов био је Аnnuaire de la ville de Belgrade, од књ. 49/50 (2002/2003) Annual of the City of Belgrade. Први наслов гласио је Годишњак Музеја г...

ГОДИШЊАК ДРУШТВА ИСТОРИЧАРА ВОЈВОДИНЕ, часопис покренут 1951. као орган Друштва историчара Војводине под именом Годишњак Историског друштва Војводине. Овај број, штампан ћирилицом, уредио је Бранислав Вранешевић. Обновљен је 1974. под именом Годишњак Друштва и...