Претражи резултате

ВОЈИНОВИЋИ, српска властеоска породица из XIV в. Родоначелник војвода Војин, господар Гацког, био је истакнути велможа из времена краља Стефана Дечанског. Војин је имао три брата чија су имена остала непозната. Непознато је име и порекло његове жене, али се зн...

ВОЈИСЛАВ ВОЈИНОВИЋ, кнез (?, почетак XIV в. – Србија, децембар 1363). Српски велможа, најзначaјнији представник породице Војиновић. Био је најмлађи син војводе Војина, господара Гацког, властелина краља Стефана Дечанског. В. је имао браћу Милоша и Алтомана и с...

ВОЈИСЛАВА, супруга босанског бана Кулина (?, друга половина XII в. – Босна, после 1204). Њено име се помиње у натпису на плочи нађеној на Туштиној њиви испод села Мухашиновића код Високог. Реч је о ктиторском натпису бана Кулина који се налазио изнад улаза у ц...

ВОЈИСЛАВА (Теодора), властелинка (?, почетак XIV в. – Драч?, пре 1392?). Најмлађе дете и једина кћи севастократора Бранка Младеновића, сестра Вука Бранковића. У литератури је позната и под именом Теодора. Била је удата за арбанашког властелина Ђорђа Топију, си...

ВОЈИСЛАВИЗАМ, појам који означава велику популарност поезије В. Илића у читалачкој публици и њено дјеловање на српске и хрватске пјеснике крајем XIX и почетком XX в. (Ј. Скерлић, 1907). Касније су појам прихватили и други историчари српске књижевности (Д. Живк...

ВОЈИСЛАВЉЕВИЋИ, српска династија која је владала Дукљом у XI и првој половини XII в. Добила је назив по родоначелнику, кнезу Стефану Војиславу, за којег у веродостојним изворима нема потврде вести Летописа попа Дукљанина да је био брат од стрица дукљанског кне...

ВОЈИЋ, Миодраг Мишел, сликар (Неготин, 31. X 1923 – Кан, Француска, 2004). Сликање учио код Петра Добровића. Студирао на Академији ликовне уметности (1941–1944), прво у класи М. С. Петрова, којем је био и асистент за графику четири године, а дипломирао код Мил...

ВОЈИХНА, властелин (?, крај XIII или почeтак XIV в. – ?, пре 1370/71). Угледни племић из доба српског царства. Био је у сродству са царем Стефаном Душаном који га у једном документу из 1348. назива „властелином суродником царства ми братучедом". Пред крај Душа...

ВОЈИХНА, логотет (XV в.). Један од утицајних појединаца на двору српског владара Ђурђа Бранковића током првих година његове владавине. Са титулом логотета био је на челу владарске канцеларије и имао извесна овлашћења у управљању црквеним пословима. Помен о њем...

ВОЈИШНИЦА, село у Хрватској, у Карловачкој жупанији и општини Војнић, смештено на северозападној подгорини планине Петрове горе, у долини реке Војишнице (слив Купе), 4 км североисточно од центра општине. Насеље је дисперзивног типа, протеже се дуж магистралног...

ВОЈКА, село у источном Срему, у општини Стара Пазова, унутар плеистоцене терасе на око 78 м н.в. Кроз насеље пролазе два локална пута, која га повезују са општинским центром (6 км), околним насељима и путем Београд (35 км) – Загреб. Настало је на раскрсници дв...

ВОЈКО, војвода (XIV в.). Босански властелин који се у две повеље бана Стјепана II Котроманића (1322–1353) из око 1326. и 1329. наводи с титулом „војводе усорског", као први међу сведоцима „од Усоре". Преласком ове простране „земље", где је династија Котроманић...

ВOJЛОВИЦА, релативно младо насеље које је од 70-их година XX в. постало саставни део Панчева као његова јужна периферија. Настало је у другој половини XIX в. када је мађарска влада предузела велику акцију ради изградње нових насеља у алувијалним равнима – рито...

ВОЈНА АКАДЕМИЈА, војна високошколска установа основана у Београду 1880. Претечу В. а. представља Артиљеријска школа, основана 1850. Петогодишње школовање у Артиљеријској школи, у периоду 1850–1880, завршило је 12 класа, укупно 189 официра, међу којима четвориц...

ВОЈНА БАНДА → ВОЈНИ ОРКЕСТРИ

ВОЈНА БОЛНИЦА У БЕОГРАДУ, почела је са радом 1. XI 1909. као Општа в. б. Први управник најмодерније болнице на Балкану био је санитетски потпуковник др Роман Сондермајер. Болница је имала 400 болесничких постеља и одељења: хируршко, унутрашње (и за заразне и н...

ВОЈНА ГРАНИЦА → ВОЈНА КРАЈИНА

ВОЈНА ИНДУСТРИЈА, индустријски производни погони чију основну производњу чине средства наоружања и војна опрема. На српским просторима развој в. и. почиње кpajeм XVIII и у првим годинама XIX в. У jединој државној барутани у Страгарима (на западним падинама пла...

ВОЈНА КИНЕМАТОГРАФИЈА, кинематографска делатност организована за војне потребе. Назив је први употребио Пољак Б. Матушевски у тексту „Оживљена фотографија: шта она јесте, шта треба да буде" (Париз 1898), у којем је предложио њено оснивање уз образложење потреб...

ВОЈНА КРАЈИНА, одбрамбена установа и посебна област (1530–1881), унутар Хабзбуршке монархије, чији је основни задатак у XVI и XVII в. био да брани државне границе од Турака. Када у XVIII в. Турци више нису представљали претњу за Средњу и Западну Европу, добила...