Претражи резултате

ВАРУХОВО ОТКРОВЕЊЕ, старозаветни апокриф из I или II в. Познат само у грчкој, етиопској и словенској традицији, унет је у грчки превод Старога завета, Септуагинту. Кроз дијалоге откривају се небеске тајне. Испуњен је приказима фантастичног Варуховог путовања н...

ВАСЕЉЕНСКА ПАТРИЈАРШИЈА, црквена, источнохришћанска установа византијске цивилизације чији су мисионари обратили у хришћанство многе народе: Србе, Бугаре, Русе и друге Словене, као и Готе, Хазаре, Арабљане, Етиопљане, Јермене, Персијанце, Аваре, Грузијце, Норм...

ВАСЕЉЕНСКИ САБОРИ (грч. oijkoumenikh; suvnodo"; лат. universalis concilium; стсл. vqselEnqskiü sqborq), радни скупови православних епископа из свих земаља, јер старословенски термин васељена (hJ oijkoumevnh gh', terra habitata, vqselEna) означава насељени део ...

ВАСИЛИЈАНИ (Василијевци), православни монаси у Аустријском царству, који су примили унију са Римом. У основи термина је пракса римокатолика да се монаштво подводи под посебне редове према правилима по којима су организовани. С обзиром на то да се православни м...

ВАСИЛИЈЕ (Бркић Јовановић), патријарх пећки (Сремски Карловци, 1719 – Петроград, 10. II 1772). Последњи Србин на пећком трону пре укидања патријаршије 1766. Као син учитеља стекао добро образовање допуњено у „латинској" школи Емануила Козачинског. Службу започ...

ВАСИЛИЈЕ (Костић), епископ, писац (Велики Јовановац код Пирота, 27. XI 1907 – Краљево, 25. IV 1978). После завршене карловачке богословије студирао на Богословском факултету у Београду. Као студент замонашио се у Јошаници. Докторирао у Атини. Служио као синодс...

ВАСИЛИЈЕ (Петровић), митрополит црногорски (Његуши, 1709 – Петроград, 21. III 1766). Замонашен је, вероватно, у Пећи, а архимандрит постао 1749. Стрица, митрополита Саву, замењивао 1744. за време његовог боравка у Русији. Представио се у Венецији као „први" у ...

ВАСИЛИЈЕ I МАКЕДОНАЦ, византијски цар (тема Македонија, између 830. и 836 – Цариград, 29. VIII 886), владао 867–886. Оснивач тзв. Македонске династије. Његов успон везан је за владу Михаила III: од положаја царевог коњушара успео је да досегне положај сацара 8...

ВАСИЛИЈЕ II, византијски цар (?, 958 – ?, 15. XII 1025), владао 976–1025. Син Романа II и Теофане, крунисан 960, заједно са млађим братом Константином VIII. У време његовог малолетства царством су владали Нићифор II Фока и Јован I Цимискије. После Цимискијеве ...

ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ, архиепископ, црквени отац, светитељ (Цезареја, Кападокија, око 329 – Цезареја, 14. I 379). Епископ Цезареје у Кападокоји (од 370/371). Потицао је из хришћанске породице: двојица браће су били епископи, а сестра монахиња. Школовао се у Цариград...

ВАСИЛИЈЕ ЗОГРАФ, сликар (?, друга половина XVI в. – ?, средина XVII в.). Сликар фресака у Цркви Св. Климента у селу Мостаћи код Требиња. У ктиторском натпису над западним улазом наведено је да је осликавање храма завршено 16. IX 1623, у време патријарха Пајсиј...

ВАСИЛИЈЕ (Јовановић) ОСТРОШКИ, митрополит херцеговачки, светитељ (Мркоњићи, Попово поље, 28. XII 1610 – Острог, 29. IV 1671). Описменио се у манастиру Завали, а замонашио у Тврдошу где је постао архимандрит. Саветујући народ по Херцеговини да се чува прозелити...

ВАСИЛИЈЕВИЋ, Владан, правник, криминолог (Чачак, 9. XII 1933 – Београд, 29. IV 1997). Правне студије завршио у Београду (1956). Докторирао на Правном факултету у Београду (1965) са дисертацијом Међународни кривични суд (Бг 1968). Неколико година је радио у пра...

ВАСИЛИЈЕВИЋ (Васиљевић), Игњат, трговац (Земун, 1825 – Земун, 8. I 1902). Пореклом је из познате земунске трговачке породице, један је од тројице синова Василија Васиљевића. Разрадивши трговачки посао који је наследио од оца, постао је један од најбогатијих Зе...

ВАСИЛИЈЕВИЋ (Васиљевић), Олга, пијаниста (?, 1868 – ?). Пијанистичко умеће стекла на осмогодишњим студијама клавира на Музичкој академији у Будимпешти. Дипломирала 1884. у класама Ференца и Ђуле Еркела, а последња четири месеца усавршавала се код Франца Листа....

ВАСИЛИЈЕВИЧ, Јов, сликар (Кијев, крај XVII в. – ?, после 1754). Сликар украјинског порекла којем се приписује пресудна улога у настанку српског барокног сликарства. Претпоставља се да је сликарство учио у Кијево-печерској лаври 30-их година XVIII в. У Карловач...

ВАСИЛИЋ, Војин, шумарски стручњак (Лежимир, Срем, 25. IХ 1910 – Петроварадин, 9. X 2004). Дипломирао је шумарство на Пољопривредно-шумарском факултету у Београду 1934. Радио у Поморављу, Славонији, Срему и Барањи (Бељу) до 1941, а по повратку из заробљеништва ...

ВАСИЛИЦА (василице, васуљица, васиљица), култни хлеб или посебан колач који се спрема за Нову годину (1/14. јануара) или Мали Божић у многим крајевима Србије (Војводина, Поморавље, источна Србија). Има друштвену и симболичку функцију. В. може бити један већи к...

ВАСИЉ, село у источној Србији, на источној подгорини планине Врлејица (931 м), 3 км северозападно од долине Белог Тимока, у изворишном делу његове леве притоке Глоговачке реке. Општинско средиште Књажевац је 8 км источно од села и до њега води локални пут. Нас...

ВАСИЉЕВ, Алексеј, сликар (Ретово, Литванијa, 1. XI 1901 – Београд, 17. VI 1991). Живео је у Хабаровску (Сибир), а у Београд је дошао као избеглица 1920. Сликарство је учио у Уметничкој школи (1922–1925), а Архитектонски факултет завршио 1930. Службовао је у Во...