Претражи резултате

ЂУЛАВЕС → ЂУЛОВАЦ

ЂУЛИНАЦ, Павле → ЈУЛИНАЦ, Павле

ЂУЛИСТАН (перс. đul: ружа, ружица), ружичњак. У оквирима исламске вртне уметности ђ. означава специфични врт искључиво засађен ружама, намењен визуелном и мирисном ужитку. Замисао Раја као божанског врта позната је још од најранијих цивилизација и као таква на...

ЂУЛИЋИ, село у сјеверном дијелу Босне, у Републици Српској, у општини Теслић, изграђено на сјеверној подгорини планине Борја и у долини ријеке Мала Усора (лијеве притоке Усоре, слив Саве). Сјеверним дијелом села пролази пут Бањалука--Добој, који га повезује с ...

ЂУЛОВАЦ, село и средиште општине у Хрватској, у Бјеловарско-билогорској жупанији. До 1992. звало се Миоковићево. Изграђено је на планини Билогора у долини реке Илова. Село је на железничкој прузи и локалном путу који повезују Дарувар (20 км) са Подравином. Год...

ЂУЛСКА ЕПАРХИЈА, епархија на простору Мађарске, са седиштем у Ђули, у Ердељу. Настала је касније у односу на остале епархије на том простору, јер су Доњи Кереш и Ђула у Бекешкој жупанији освојени тек у време похода султана Сулејмана на Сигет (1566). Оснивање е...

ЂУМРУК (тур. gümrük), извозна, провозна и увозна царина, али и такса коју произвођач плаћа на робу коју донесе на пијацу или у варош; пијачарина, трошарина (ђ. чаршијски). Хатишериф Порте од августа 1830. регулише и ђумручке таксе „на еспапе, кои ће излазити и...

ЂУМРУКАНА, царинарница, зграда у коjој се контролисала роба и одређивала наплатна такса за њену даљу дистрибуцију. Београдска Ђ. је једна од најпознатијих несталих грађевина старог Београда из времена кнеза Милоша. Сматра се првим београдским здањем подигнутим...

ЂУНЂЕНАЦ, Злата, оперска и концертна певачица, вокални педагог (Чазма, Хрватска, 12. III 1898 -- Загреб, 26. VI 1982). Упоредо је похађала гимназију и часове певања код Леоније Брикл на Конзерваторијуму у Загребу. Усавршавала се у Бечу код Ирене Шлемер Амброс....

ЂУНИС, село у централном делу Србије, у Јужном Поморављу, у доњем делу долине Рибарске реке (лева притока Јужне Мораве). Кроз село пролази локални пут који повезује Поморавље са Рибарском бањом на планини Велики Јастребац, а на његовој северној периферији је ж...

ЂУР (Győr), град у Мађарској. Прва већа заједница Срба насељена је у Ђ. вероватно у другој половини XV в., када је известан број српских пребега из Турске врбован за војну службу у речној флоти угарског краља Матије Корвина. Део ових војника био је распоређен ...

ЂУРА ЈАКШИЋ, књижевна награда за поезију основана у Српској Црњи 1985. Основана је на предлог Народне библиотеке „Ђура Јакшић" (Српска Црња), те институција културе неколико градова у којима је живео и радио књижевник и сликар Ђ. Јакшић (Зрењанин, Кикинда, Пож...

ЂУРА КАЧИЋ, кнез (?, почетак XIII в. -- Омиш, после 1254). Потицао је из племена Качића који су били смештени у Неретљанској Крајини. Његова породица је давала господаре Омиша до краја XIII в. Имао је титулу кнеза и истакао се као поданик краља Владислава (123...

ЂУРАЂ, СВЕТИ, манастир на реци Брзава у румунском делу Баната, познат у српској литератури и као Сен Ђурађ. Постанак манастира предање везује за царицу Ирину (780--802) и сина Константина (780--797). Натпис на једној плочици нађеној у олтару саопштава да га је...

ЂУРАЂ I БАЛШИЋ, обласни господар (?, почетак XIV в. -- ?, 13. I 1378). Други од тројице синова оснивача династије Балше I. И поред тога што је у повељама из тог периода редовно навођен после старијег брата Страцимира, он је имао водећу улогу међу синовима Балш...

ЂУРАЂ II СТРАЦИМИРОВИЋ БАЛШИЋ, властелин, обласни господар (?, средина XIV в. -- ?, почетак априла 1403). Био је најстарији син зетског господара Страцимира Балшића (умро 1372. као монах Сава). Помиње се први пут 30. XI 1373. у једној повељи Дубровнику, заједн...

ЂУРАЂ БЕЛМУЖЕВИЋ, кнез, војвода (?, почетак XV в. -- ?, после 1455). Припадао је истакнутој феудалној породици Белмужевића (Биомужевића), која се истакла за време деспота Ђурђа Бранковића. Њихов успон се може пратити још од 30-их година XV в. Породична баштина...

ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ, деспот (око 1375 -- Смедерево, 24. XII 1456). Био је последњи знаменити владар средњовековне Србије, којом је владао 1427--1456. Потицао је из једне од најпознатијих српских породица позног средњег века. Његов прадеда Младен био је војвода, де...

ЂУРАЂ (Јурај) ВОЈСАЛИЋ, војвода (? -- ?). Син војводе Воислава Вукчића († пре 1393). Његова делатност може да се прати од 1419, када је с титулом кнеза био сведок „од Доњих Краја". Ту титулу носи и у повељи из 1420, да би се 1421. појавио с титулом војводе. Св...

ЂУРАЂ ГОЛЕМОВИЋ, властелин (? -- ?, после 1466). Потиче из утицајне породице Големовић чији су чланови обављали неке од најзначајнијих функција у држави деспота Ђурђа Бранковића. На положају кефалије Приштине смењивала су се браћа Големовићи. Оливер (Олко) се ...