Претражи резултате

ДРЕЗГИЋ, Петар, агроном, универзитетски професор (Јамена код Шида, 29. V 1914 -- Нови Сад, 12. X 1980). Пољопривредно-шумарски факултет у Београду завршио 1938. и почео да ради као асистент на истом факултету. Године 1948. постављен је за предавача на предмету...

ДРЕЗМАНОВИЋ, Теодор, сликар, позлатар (Срем, крај XVIII в. -- Сремски Карловци, средина XIX в.). У Цркви Св. Теодора Тирона у Иригу је 1824. заједно с Димитријем Лазаревићем израдио зидне слике (премазане у другој половини XIX в.), пресликао неколико икона и п...

ДРЕКИЋ, Дмитар, ветеринар, универзитетски професор (Мали Градац код Глине, Хрватска, 1. I 1945). Дипломирао 1971. на Ветеринарском факултету у Загребу. Магистрирао 1978. и докторирао 1983. на ВФ у Београду. По дипломирању се запослио у месној индустрији „Гаври...

ДРЕМОВАЦ (Leucojum), род луковичастих зељастих биљака из породице Amaryllidaceae. Луковица им је крупна, обавијена браонкастим омотачем. Листова има 2--6, при основи заједно са цветном стабљиком обавијених сувим омотачем. Листови су широко линеарни, дугачки 10...

ДРЕН (Cornus mas), воћка из фамилије Cornaceae и рода Cornus која спада у биљке спонтане флоре. Име рода долази од латинске речи „cornus" -- рог, јер тврдоћа д. дрвета асоцира на тврдоћу рога. Води порекло из средње, централне и југоисточне Европе и југозападн...

ДРЕН, село у Србији, у Посавини, близу Обреновца, смештено с обе стране мале реке Вукићевице, десне притоке Саве. Општинско средиште Обреновац је 22 км североисточно од села и повезани су локалним путем. Насеље је дисперзивно, на 80--120 м н.в. и чине га мање ...

ДРЕНИЦА, област површине око 1.200 км2 у централном делу Аутономне Покрајине Косова и Метохије, између Косовске и Метохијске котлине, западно од Приштине. Први пут се као жупа помиње 1413. Са севера и североистока Д. је ограничена планинама Мокром гором (Погле...

ДРЕНИЦА → КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКИ УГЉЕНИ БАСЕН

ДРЕНИЧКИ БАСЕН, међупланинска котлина у подручју Дренице, унутар брдско-планинске баријере која раздваја Косовски од Метохијског басена. Пружа се меридијански, са слабијим скретањем осе басена према западу, дужине око 30 км, а варијабилне ширине до 10 км. Укуп...

ДРЕНОВА, село на југозападној периферији Србије у општини Пријепоље, на западним падинама планине Златар. Дисперзивно је, заузима велику површину и чини га осам заселака. Са општинским средиштем повезано је локалним путем дугим око 10 км. Ово је депопулациона ...

ДРЕНОВА, село у сјеверној Босни, у Републици Српској, у општини Прњавор, смјештено с обје стране долине Вијаке (десна притока Лишње, слив Саве). Општински центар Прњавор је око 10 км сјевероисточно од Д. Спојени су локалним путем и путем Дервента--Бањалука. На...

ДРЕНОВАЦ, село у централном делу Србије, у Великом Поморављу, на десној страни долине Велике Мораве, око 4 км источно од корита реке и 10 км јужно од општинског средишта Параћина. Они су повезани локалним путем. Кроз село пролазе железничка пруга Београд--Ниш ...

ДРЕНОВАЦ, село у северозападној Србији, у Мачви, у алувијалној равни, око 500 м западно од реке Саве и 11 км северно од општинског средишта Шапца. Они су повезани локалним путем. Насеље је компактно с главном и три попречне праве улице, на око 78 м н.в. Први п...

ДРЕНОВАЦ, Никола, књижевник, свештеник (Рума, 17. XII 1907 -- Београд, 12. VI 1996). Богословију завршио у Сремским Карловцима. Био је парох у Будимцима (1930--1935), вероучитељ у Вуковару (1935--1938), парох у САД, у Јангстауну (Охајо, 1938--1941). У Југослав...

ДРЕНОВАЦ, СЛАТИНСКИ, село на падинама планине Папук, јужно од града Слатина у западној Славонији. Број српских досељеника у Д. нагло се повећао након изгона Турака из Славоније, а средином XVIII в. у селу је било 25 православних домова. Манастир Св. Георгија у...

ДРЕНОВЦИ, село у западној Србији, на југоисточним огранцима планине Повљен, у долинама Дреновачког и Ђуранског потока (лева страна слива Скрапежа, слив Западне Мораве), западно од друма Ваљево--Пожега, око 12 км северно од општинског средишта Косјерић. Они су ...

ДРЕНЧА (Душманица), средњовeковни манастир са Црквом Ваведења Пресвете Богородице у истоименом селу код Александровца. Задужбина је монаха Доротеја и његовог сина јеромонаха Данила, а сазидана је пре 1382. О времену њеног настанка сведочи повеља о одобравању о...

ДРЕШЕВИЋ, Бодин, проналазач, софтверски експерт, менаџер (Београд, 15. VIII 1961). Дипломирао физику на Природно-математичком факултету у Београду 1985. Након дипломирања школовање наставио на Универзитету Вашингтон у Сијетлу, где је 1989. стекао и докторску т...

ДРЖАВА, неприкосновени монопол физичког насиља над омеђеном територијом и становништвом, који је у стању да издаје заповести и изнуди одговарајућу покорност, што је показатељ њене делотворности. Стога д. постоји све док постоји надмоћна сила која носи њено име...

ДРЖАВА, посебна територија унутар средњовековне српске државе којом су обично управљали неки од владаревих сродника. Прву такву територију створио је 1276. краљ Драгутин за своју мајку краљицу Јелену и она је обухватала Зету, Требиње, крајеве око Плава и Горње...