Претражи резултате

ДИВОСТИН, приградско сеоско насеље разбијеног типа, лоцирано 4 км северозападно од Крагујевца. Налази се с обе стране пута Крагујевац -- Горњи Милановац. Површина атара износи 637 ха. Настало је 1809. на месту археолошког налазишта из бронзаног доба, а назив ј...

ДИВОШ, село у западном делу Срема, на јужној подгорини Фрушке горе, на висинама 140--170 м. Уз јужну ивицу села пролази пут који општинско средиште Сремску Митровицу повезује са Ердевиком и Илоком. Код села се од њега одваја крак до планинског развођа. Д. се н...

ДИВОШ ТИХОРАДИЋ, кнез (? -- ?, прва половина XIV в.). Брат усорског кнеза Витана Тихорадића. Јавља се као сведок у двема повељама босанског бана Стјепана II Котроманића (1322--1352). У првој повељи из 1332. наводи се без титуле, међу сведоцима од „Завршја", пр...

ДИВОШЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ, ћирилички, српскословенски рукопис из друге четвртине XIV в., писан по наруџбини Дивоша Тихорадића, угледног босанског велможе из области Усоре. Његово име је више пута забележено на маргинама рукописа. Јеванђеље је откривено у Цркви Св. Ни...

ДИВУША, село у Хрватској, на Банији, изграђено у долини Уне, у југоисточном подножју планине Зринске горе, уз друм који са леве стране реке повезује Нови Град (раније Босански Нови) са Костајницом. Налази се у Сисачко-мословачкој жупанији у општини Двор. Главн...

ДИВЦИ, село у северном делу Србије, у Колубари, у долини реке Колубаре, око 12 км североисточно од Ваљева. Уз јужну ивицу насеља пролазе магистрални пут Ваљево--Београд и пруга Београд--Бар са железничком станицом. Оно је компактно, издужено подно брега Дивачк...

ДИВЦИ, село у југозападној Србији у Старом Влаху, на обронцима планине Јадовник. Са општинским средиштем Пријепољем повезано је локалним слепим путем дугачким око 10 км. Простире се на површини од око 14 км2, по југозападној планинској страни између реке Лим н...

ДИВЧИБАРЕ, туристички центар у западној Србији на планини Маљен, 38 км југоисточно од Ваљева. То је заравњено развође висине око 950 м, са којег се раздвајају притоке реке Градац које отичу према северозападу (Буковска река), Скрапежа које отичу према југозапа...

ДИВША (Ђипша), манастир на јужној падини Фрушке горе који је по предању подигао деспот Јован Бранковић крајем XV в. Током своје историје дуго је био метох манастира Кувеждина у чијој се близини и налази. У документима се први пут помиње средином XVI в., и то у...

ДИГИТАЛИЗОВАЊЕ (дигитални пренос), превођење аналогних сигнала у дигитални облик. Oно омогућава дигитални пренос свих врста сигнала било да су по својој природи аналогни или дигитални, тј. користећи коначан број сигнала, почевши већ од бинарног преноса, где се...

ДИГИТАЛНА ЕЛЕКТРОНИКА → ЕЛЕКТРОНИКА

ДИГИТАЛНА УМЕТНОСТ, компјутерска уметност настала или приказана посредством рачунара, логичких операција и нумеричких података. Укључује слике, звукове, анимације и видео-игре. Настаје у садејству уметника и машине када уметник поставља параметре које рачунар ...

ДИГЛОСИЈА ((грч. div": двапут, glw'ssa: језик), специјализован вид двојезичности, када два језика или језичка варијетета обављају различите функције у истој друштвеној заједници. Етимолошки, речи билингвизам и д. обе значе 'двојезичност', али је прва сачињена ...

ДИГРАФИЈА (грч. div": двапут, gravfein: писати), употреба два писма за исти језик. У средишту досадашњих описа те појаве налази се тип напоредне употребе различитих писама у конкурентној или функционално разграниченој примени. Основни тип д., који је у суштини...

ДИДАКТИКА (грч. didavskein: поучавати; didaktikh; tevcnh: вештина поучавања), наука о настави, педагошка дисциплина која проучава проблеме васпитања и образовања у настави. Д. је означавала вештину или умеће поучавања. Развој термина д. од најстаријих времена ...

ДИДАСКАЛ (грч. didavskalo": учитељ), теолог, односно свештено лице које је у дане без богослужења вршило надзор над црквеним школама и припремало будуће свештенике за рукоположење у Српској православној цркви. Д. су предавали богословље и поучавали у самој црк...

ДИДАСКАЛИЈЕ, структурни чинилац драмског текста. Прво коришћење термина д. контекстуализовало је његову употребу у домену позоришта. Стари Грци су речју д. означавали записник о надметању драмских извођења приликом прослављања празника у славу бога Диониса. На...

ДИДИМОТИЧКА БИТКА, битка вођена 1352. у оквиру грађанског рата који је у Византији отпочео након смрти цара Андроника III Палеолога (1328--1341) и одвијао се у неколико фаза. Две супротстављене стране које су предводили цареви Јован V Палеолог (1341--1391) и Ј...

ДИ-ДИ-ТИ (дихлор-дифенил-трихлоретан), познати и сада углавном забрањени инсектицид. Формула је (Cl−C6H4)2CH−CCl3, а потпуни назив је 1,1-бис(4-хлорфенил)-2.2.2-трихлоретан. То је бели прах, практично нерастворан у води, а добро растворан у органским растварач...

ДИДИЋ, Љубомир Љуба, трговац, народни посланик (Сокобања, 19. III 1849 -- Kрaљевица код Зајечара, 7. ХI 1883). Политички се формирао под утицајем српских социјалиста. Био је председник пододбора Радикалне странке у Сокобањи, а захваљујући својој делатности сте...