Претражи резултате

ДИВЉА ЛОЗА (Vitis vinifera subsp. sylvestris), вишегодишња дводома дрвенаста лијана из породице Vitaceae. Кора јој је браонкасто црвена, одваја се у виду неправилних трака. Стабло је пењајуће, разгранато, дугачко до 35 м, ослања се на дрвеће и причвршћује рашљ...

ДИВЉА МАЧКА (Felis silvestris), типични представник фамилије мачака (Felidae) и реда месоједа (Carnivora). Д. м. спада у мале мачке: достиже дужину тела без репа 50–80 цм, a тежину 3–10 кг. Реп је дугачак 25–35 цм, дебео, са три црна прстена и врхом. Боја крзн...

ДИВЉА МУШМУЛА (Amelanchier ovalis), низак листопадни жбун висине 0,5–3 м. Кора стабла је тамна, а младе гране вунасто длакаве. Листови су дужине 2,5–5 цм, јајасти или обрнуто јајасти, на врху округласти, по ободу плитко тестерасто назубљени, на наличју длакави...

ДИВЉА ПАПРИКА (Vincetoxicu hirundinaria (Cynanchum vincetoxicum)), вишегодишња зељаста биљка из породице Ascepiadaceae. Подземно стабло је ризом, а надземно усправно, високо 30–120 цм. Листови су наспрамни, доњи јајасти, горњи ланцетасти, у горњој трећини изду...

ДИВЉА ПАТКА, различите врсте водене пернате дивљачи из породице патака (Anatidae) из реда Anseriformes. Заштићене су прописима о лову. У ужем смислу, назив д. п. односи се на врсту познату као глувара (Anas platyrhynchos) од које су припитомљавањем и одабирање...

ДИВЉА РУТА (Haplophyllum), род зељастих или при основи одрвенелих биљака из породице рута (Rutaceae). Стабло им је усправно или устајуће са наизменичним листовима, висине 5–50 цм. Листови су цели, ретко троделни, елиптични, ланцетасти или линеарни, голи, плави...

ДИВЉА СВИЊА (Sus scrofa), једини представник породице свиња (Siudae) у Европи и једини непреживар из реда папкара (Artiodactyla). Ова врста има снажно и масивно тело са изразитом висином у раменом појасу и стрмим падом према сапима и кратким ногама. Има велику...

ДИВЉА ТИКВА (дебелотиква), врсте рода Bryonia из породице тикава (Cucurbitaceae). Једнодоме или дводоме вишегодишње зељасте пузавице са кртоластим кореновима. Стабло им је пењајуће, дугачко до четири метра, разгранато. Рашљике су негранате. Листови дужине 5–10...

ДИВЉАН, човеколики демон, становник дивљих предела с једним оком наврх главе. Модификацију илуструје лик дива, са чије главе јунак краде магични драги камен (Чајкановић, СНП 1927, 75. У нап. 24 набраја и друга једноока бића). Значење имена може се повезати са ...

ДИВЉАН, Владимир Влада, певач, композитор, гитариста (Београд, 10. V 1958 – Беч, 4. III 2015). Дипломирао 1983. на Рударско-геолошком факултету, на групи за петрологију и геохемију. Године 1980. покренуо новоталасни састав Идоли. Прве снимке објавили су на зај...

ДИВЉАН, Стеван, минералог, петролог, научни саветник (Добромани код Требиња, 29. II 1928 ‒ Београд, 24. IV 2009). Дипломирао је 1951. на Природно-математичком факултету у Београду (Група за минералогију и петрографију). Докторирао је 1967. на Рударско-геолошко...

ДИВЉАНОВИЋ, Драгољуб, ветеринар, универзитетски професор (Ваљево, 22. XI 1920 – Београд, 19. IV 1988). Студије ветеринарске медицине уписао на Ветеринарском факултету у Београду пред почетак II светског рата. После прекида од седам година дипломирао 1950. За а...

ДИВЉАНСКИ МАНАСТИР, манастир код села Дивљане, у подножју југоисточног дела Суве планине, око 5 км јужно од Беле Паланке. Посвећен је Св. великомученику Димитрију. Према народном предању први његови ктитори били су Мрњавчевићи. Свакако је постојао 1578. када г...

ДИВЉАЧ, животиње које се лове због укусног меса, крзна и перја. Д. се дели на крупну и ситну. У крупну углавном спадају папкари и звери, а у ситну зечеви, глодари и птице. Крупна д. је у Србији најзаступљенија на подручју Војводине због добро одржаваних ловишт...

ДИВЉЕ ВОЋКАРИЦЕ, самоникле воћне врсте чији су плодови јестиви и здрави јер садрже витамине, угљене хидрате, танине, пектине и друга једињења корисна за људско здравље. Међу више стотина шумских врста посебну пажњу привлаче воћне врсте којих има преко 100. Оне...

ДИВЉИ БОСИЉАК (Clinopodium, Calamintha, Acinos), неколико таксономски блиских родовa вишегодишњих зељастих или ниских полужбунастих, ређе једногодишњих биљака из породице уснатица (Lamiaceaea = Labiatae). Према најновијим таксономским схватањима, родови Calаmi...

ДИВЉИ КАРФИОЛ (Crambe tataria), вишегодишња зељаста биљка из породице крсташица (Cruciferae = Brassicaceae). Корен joj je дебео, вертикалан, из њега избија већи број усправних голих или длакавих стабљика висине до 1 м које се од доње половине бочно гранају так...

ДИВЉИ КЕСТЕН (Aesculus hippocastanum), широколисно листопадно дрво из породице Sapindaceae. Расте и до 30 м висине са густом, разгранатом крошњом, а достиже старост и до 200 година. Листове чини 6--9 прстасто сложених листића од којих је средњи најдужи. Цветов...

ДИВЉИ КРАСТАВАЦ, штрцавица (Ecba-llium elaterium) вишегодишња, дводома, зељаста, по земљи полегла биљка из породице тикава (Cucurbitaceae). Стабло joj je пузеће, разгранато, без витица, прекривено чекињастим длакама. Лиска joj je срцаста, на врху затупаста, по...

ДИВОКОЗА (Rupicapra rupicapra), једна од две врсте рода Rupicapra, потпородице Caprini и породице шупљорогих преживара Bovidae, реда папкара (Artiodactyla). То је омања животиња у односу на друге представнике потпородице и фамилије, висине у раменом делу 70--8...