Претражи резултате

ДЕВЕТИ МАЈ, село, тј. приградско насеље на западној периферији Ниша, на левој обали Нишаве, на магистралном путу Ниш–Прокупље. Настало је после ослобођења од Турака и 1878. имало седам кућа са 107 становника. Старо село формирано је северно од друма према Прок...

ДЕВЕЧЕРСКИ, Василије, хистолог, ембриолог, универзитетски професор (Србобран, 30. IX 1929 – Нови Сад, 13. IX 1996). Завршио студије Медицине на Универзитету у Сарајеву 1959. Одмах започео рад на тамошњем Институту за хистологију и ембриологију у својству асист...

ДЕВЕЏИЋ, Владан, инжењер електротехнике, универзитетски професор (Београд, 13. IV 1959). Дипломирао 1982, магистрирао 1988. и докторирао 1993. на Електротехничком факултету у Београду. Од 2005. редовни је професор софтверског инжењерства на Факултету организац...

ДЕВЕЏИЋ, Мирјана, географ, универзитетски професор (Београд, 6. III 1959). Основне студије завршила 1982. на Одсеку за туризмолошке науке Природно-математичког факултета у Београду, где је и магистрирала 1988. на смеру за туристичко планирање. Докторирала 1999...

ДЕВИЗА (фр. devise: пословица, гесло, мото), у амблематици и хералдици, кратка, најчешће опште позната мудра изрека од највише пет речи, исписана на латинском, старогрчком, хебрејском или неком другом језику изнад сликовног дела амблема, грба и екс либриса, ил...

ДЕВИЗНА ПОЛИТИКА и ДЕВИЗНИ СИСТЕМ, систем мера које се спроводе у области промета са иностранством уз плаћање девизама. Д. п. је део спољноекономске и монетарне политике, који у пословању девизама обухвата активности регулисања сфере међународних обрачуна и по...

ДЕВИЗНО ОБРАЧУНСКО МЕСТО → ДОМ

ДЕВИЈАНТНА СУПКУЛТУРА (лат. deviatio: скретање, sub: испод, colere: неговати), понашање које одступа од усвојених културних стандарда и пракси референтне друштвене средине или групе, а које у односу на доминантну културу успоставља алтернативни сет културних о...

ДЕВИЋ, Георгије, дрворезбар (? – Бачка Паланка, око 1857). Живео је и имао развијену радионицу с више ученика у Бачкој Паланци, међу којима су се истицали син Димитрије и унук Ђорђе. Непотпуни биографски подаци Д. познати су само на основу његових сачуваних ра...

ДЕВИЋ, Драгослав, етномузиколог, универзитетски професор (Пожаревац, 15. VIII 1925 – Београд, 21. IX 2017). На Музичкој академији у Београду дипломирао теорију музике 1951. Исте године постао је професор солфеђа, теорије, историје музике и музичког фолклора у ...

ДЕВИЦА, планина у источној Србији која се, у склопу Балканског планинског система, простире правцем исток–запад дужином од око 11 км, а ширином од 12 км. На северу се простире до Сокобањске котлине и кањона реке Моравице (десна притока Јужне Мораве). На северо...

ДЕВИЧ, средњовековно насеље које се помиње у првој половини XIII в. и истоимени манастир, удаљен 5 км јужно од градића Србице, у Дреници, на Косову. У очуваним писаним изворима манастир Д. се први пут помиње у турском попису области Бранковића из 1455, где се ...

ДЕВОЈАЧКА ШКОЛА СЕСТАРА ЛЕКИЋ → ЖЕНСКЕ ШКОЛЕ

ДЕВОЈАЧКЕ ПЕСМЕ, врста лирских усмених, односно женских песама (Љубавне и друге различне женске пјесме), како их је Вук назвао још у Малој простонародњој славеносербској пјеснарици (1814). У ужем смислу под овим термином подразумевају се љубавне песме у којима...

ДЕВОЈАЧКЕ ШКОЛЕ → ЖЕНСКЕ ШКОЛЕ

ДЕВОЈАЧКИ ИНСТИТУТ, Цетиње → ЖЕНСКЕ ШКОЛЕ

ДЕВОЈАЧКИ САНДУК, ковчег, шкриња, спремиште за ствари начињено од дасака, правоугаоног облика са поклопцем, који је у традиционалној руралној и урбаној култури био важан део покућства. По свом културном значењу посебно се издвајају сандуци у којима су девојке ...

ДЕВОЈКА, женска неудата особа. Код Срба је издвајање женске деце из круга остале деце почињало са 5–6 година, када су учена да плету чарапе или да везу. Нешто старија д. помагала је женама у кућним пословима, али само оно што јој се одреди. Говорило се: „Девој...

ДЕВОЛ, река и истоимени град који се налазио у њеном горњем току, у данашњој југоисточној Албанији, недалеко од Корче, а такође и име шире области јужно од Охридског и Преспанског језера. Град није убициран поузданим археолошким остацима, него на основу писани...

ДЕВРЊА, Милутин, књижевни критичар, универзитетски професор (Карловчић, Срем, 4. IX 1912 – ?, 9. VIII 1977). Богословију завршио у Сремским Карловцима и Битољу, а Богословски факултет у Београду 1938. Био је уредник Студентских новина (1938), а до 1941. радио ...