Претражи резултате

АПОКРИФНЕ МОЛИТВЕ, врста апокрифне књижевности у чијој основи је веровање у магијско дејство против злих сила, болести, невоља и природних стихија. Нарочито су многобројне молитве против болести, међу којима нежит заузима прво место. Потичу још из претхришћанс...

АПОЛОГЕТИКА (грч. pologiva: одбрана, оправдање), грана систематског богословља која излаже основне принципе религије, логички доказује постојање Бога, у научном облику приказује главне оснoве хришћанске вере и брани их од оспоравања. Већ је Исус Христос морао ...

АПОПЛЕКСИЈА → МОЖДАНИ УДАР

АПОПЛЕКСИЈА ВИНОВЕ ЛОЗЕ И КАЈСИЈЕ → ЗАШТИТА БИЉАКА ОД БОЛЕСТИ

АПОСТОЛ (грч. pstolo": изасланик), богослужбена књига у којој су све новозаветне књиге, изузев јеванђеља, подељене на 335 одељака (тзв. зачела) за читање на богослужењима. Ова богослужбена књига, друга по важности у православној цркви, преведена је с византијс...

AПОСТОЛОВИЋ, Јован, лекар (Будим, 1731 – Нови Сад, 1770). Нижу католичку гимназију завршио у родном месту, а потом похађао протестантско-евангелистичку гимназију (Лицеј) у Пожуну (Братислави). Медицину студирао у Халеу. Докторску дисертацију на латинском под н...

АПОСТОЛОВИЋ, Коста, занатлија, трговац, (Вучитрн, 1. III 1895 – Косовска Митровица, 25. VI 1979). Браварски занат завршио 1914. у Београду у радионици Глише Јосиповића. I светски рат га је затекао у родном месту, где је одмах ухапшен и интерниран у Аустрију. П...

AПОСТОЛОВИЋ, Никола, сликар (Земун, 1776 − ?, после 1827). Сликарство учио 1790. у Земуну код Димитрија Братоглића, а наставио 1791. и 1792. код Максима Ристића и Антона Шварца. Први познати радови су му иконе: Улазак у Јерусалим и Свети Димитрије из 1791. и 1...

АПОСТОЛОВИЋ, Теодор Тоша, сапунџија, трговац, добротвор (околина Солуна, 1745 – Земун, 1810). Као угледна и богата личност обављао је дужност тутора и био ктитор у земунској цркви. О свом трошку је подигао православну богомољу, капелу у Градском парку, на мест...

АПОСТОЛОВИЋ, Узун-Мирко, војвода (Смрдљиковац, Рудничка нахија, око 1782 – Београд, 20. XI 1868). Терзијски занат је учио у Ваљеву и Београду из којег је 1805. побегао, придружио се бећарима и у њиховим редовима остао до краја Првог српског устанка. Учествујућ...

АПОСТОЛСКА СУКЦЕСИЈА (лат. successio: нaследство), начин на који Црква чува јединствену и сталну структуру апостолства „Дванаесторице" у историјском континуитету. Кроз апостолско (свештено или јерархијско) прејемство Црква потврђује свој континуитет с апостолс...

АПОСТОЛСКЕ СТОЛИЦЕ, седишта епископа која су основали Христови ученици, апостоли, а која су касније постала седишта патријарха. То су Јерусалим (Јаков), Александрија (Марко), Антиохија (Петар), Цариград (Јован Богослов и Андреј Првозвани) и Рим (Петар и Павле)...

АПОСТОЛСКИ, Слободан А., неуропсихијатар (Београд, 13. VII 1950). Дипломирао (1974) и докторирао (1981) на Медицинском факултету у Београду. Усавршавао се у Енглеској у Општој болници у Њукастлу, Националној болници и Краљевом колеџу у Лондону и у САД на клини...

АПОТЕКАР, периодично гласило Српског апотекарског друштва. Покренуто је крајем 1927. пошто се сматрало да часопис Глас апотекарства, као заједнички за неколико фармацеутских удружења (Српског апотекарског друштва, Савеза апотекара за Војводину, Босанско-херцег...

АПОТЕКАРСКА КОМОРА КРАЉЕВИНЕ СХС, аутономна сталешка организација основана 21. I 1925. Њен задатак је био да, у границама закона, преко својих органа штити апотекарске интересе, да чува част, углед и права апотекарског сталежа, као и дисциплину у редовима фарм...

АПОТЕКАРСКО ДРУШТВО У СРБИЈИ, прво стручно удружење фармацеута – власника апотека у Србији, основано новембра 1879. у Београду. Према правилима Друштва (Штатут за апотекаре и њихово особље, новембар 1879), учлањење је било добровољно, а редовни чланови су могл...

АПОТЕКЕ (грч. poqhvkh: складиште), здравствене установе које се баве израдом, набавком, испитивањем и издавањем лекова, као и давањем савета и упутстaва пацијентима о правилној употреби лекова. Зачеци апотекарства код Срба су у средњем веку у манастирима у кој...

АПОТЕОЗА (грч. poqevosi": обожење), ликовна представа свечаног уздизања човека међу богове, проглашавања божанством. Првобитне представе прослављања, величања или узношења на небо, преузете из асирске, персијске и египатске уметности, појављују се у грчкој уме...

АПОТРОПЕЈОН (грч. potrpaio": који одвраћа несрећу), предмет који, према народном веровању, може имати заштитну функцију од злих бића. Посебно распрострањени а. су: крст, круг, метални, превасходно гвоздени предмет, обредни хлеб, делови одеће, камен, секира, св...

АПРАКОС → ЈЕВАНЂЕЉЕ