Претражи резултате

ГУЏЕВИЋ, Синан, песник, преводилац (Граб код Новог Пазара, 15. III 1953). Студирао класичне језике и италијански у Београду; сада живи и ради у Загребу. У поезији се јавио збирком Грађа за приповетке (Бг 1978), где форму поетских записа о актуелним питањима пр...

ГУША (струма), означава сваку промену грађе штитасте жлезде. Штитаста жлезда се у одрасле особе нормално налази на предњој страни душника одмах испод тироидне хрскавице по којој је добила име. Има особит изглед лептира раширених крила тако да је изграђена од д...

ГУШАНАЦ, Алија, паша, вођа најамника (? – Батина на Јантри, Бугарска, 7. IX 1810). Када је тачно постао предводник најамника (крџалија), није познато. У пролеће 1804. Осман-паша Пазван-Оглу послао га је у помоћ дахијама. У Београд је кренуо преко Јагодине, где...

ГУШИЋ, Бранимир, оториноларинголог, универзитетски професор (Загреб, 6. IV 1901 – Загреб, 6. VII 1975). У Загребу завршио Медицински факултет (1926) и истовремено Филозофски факултет (историја и географија) са антропогеографском дисертацијом (1929). Радио и сп...

ГУШИЋ, Сима, архитекта, конзерватор-рестауратор (Ниш, 5. IX 1947). Дипломирао на Одсеку архитектуре при Грађевинском факултету у Нишу 1974. Од 1972. запослен je у Заводу за заштиту споменика културе у Нишу, а од 2002. ради у властитом пројектном бироу „Форма а...

ГУШИЦА, село у југозападном делу Горње или Биначке Мораве, на северозападним обронцима планине Скопске Црне горе, око 7 км западно од општинског центра Витине, у Метохији. Западно од села је корито реке Слана вода, а источно од села Гушичка река, десна притока...

ГУШТЕРИ, припадници љускавих гмизаваца (Squamata), највећег и најразноврснијег реда међу гмизавцима. Због изразито флуидних погледа на таксономију љускавих гмизаваца, а према савременим таксономским схватањима заснованим на молекуларној филогенији, ред је поде...

ГУШТЕРИ, село на источној периферији Босне, у Републици Српској, у општини Зворник, смјештено на југоисточној периферији планине Мајевице, у изворишту ријеке Хоче (лијева притока Дрине). Налази се сјеверно од пута Зворник–Тузла којим је повезано с општинским ц...

Д, пето слово српске ћирилице, већине словенских и несловенских ћириличких графијских система, које има више појавних облика (алографа): Д, д, Д, д итд. У старословенској ћирилици назив слова био је добро 'добро', а имало је бројну вредност 4. Води порекло од ...

ДАБА, ХРОМИ → ДАЈБОГ; НАТПРИРОДНА БИЋА

ДАБАР (Castor fiber), највећи представник реда глодара (Rodentia) у Палеарктику. Типична је семиакватична врста са низом адаптација на живот у води, као што су пловне кожице између прстију на задњим ногама уз помоћ којих плива, те пљоснати реп покривен рожним ...

ДАБАР, село у Хрватској, у Лици, изграђено на северозападним обронцима планине Мала Капела. Административно припада Личко-сењској жупанији, Граду Оточац, који је око 16 км југозападно и с којим је повезан локалним путем. Д. је саграђен уз западни руб мале краш...

ДАБАР, средњовековна жупа у Хумској земљи. Име је добила по животињи која је у средњем веку била распрострањена на овом простору. Први пут се наводи у XII в., у Летопису попа Дукљанина, а обухватала је Дабарско поље. Следећи пут се помиње 1283, затим 1285. у в...

ДАБАР, средњовековна жупа која се простирала у доњем Полимљу, са обе стране Лима. У периоду пре 1373. Д. је обухватао Радоињу, доњи ток Рзава на десној обали, као и долину Поблаћенице на левој обали Лима. Градови Добрун и утврђење код Светог Николе у Бањи били...

ДАБАР → ДОЊИ ДАБАР

ДАБАРСКА ЕПИСКОПИЈА (митрополија), административна област која у оквиру српске цркве делује од 1220. У свим познатим средњовековним пописима српских епископија наводи се и Д. е. Седиште епископије било је у манастиру Св. Никола код села Бање, у близини Прибоја...

ДАБАРСКО ПОЉЕ, периодично плављено крашко поље у источној Херцеговини, на југу тзв. Високе Херцеговине. Пружа се правцем северозапад–југоисток између планина Трусине (Зечак 1.055 м) на северу и Хргуда (Велики Парић 1.109 м), Кубаша (Чуњага 1.019 м) и Црног Осо...

ДАБЕЗИЋИ, село код Бара, у подножју планине Лисињ, саставни део области Мрковића (Мркојевића), која се помиње као катун у Доњој Зети почетком XV в. У литератури је било покушаја да се село идентификује са Папратном, једним од престоних места дукљанског владара...

ДАБИЖИВ, властелин, слуга (Попово, почетак XIV в. – Србија, после 1349). Припадао је породици Друговића (Чихорића) из Попова са баштином у Величанима, а поседе су имали и у Требињу и Жрновници. Санковићи су ову породицу уздизали на рачун Николића. У време краљ...

ДАБИЖИВ, властелин, ктитор (?, крај XIII в. – Србија, после 1355). Ктитор цркве Св. Богородице у Ваганешу, 10 км источно од Косовске Каменице у сливу новобрдске Криве реке. Овим прилогом из 1354–1355. постао је део широког ктиторског таласа међу домаћим велика...