Претражи резултате

ГРГИН, Анте, кларинетиста, композитор, универзитетски професор (Каштел Нови, Далмација, 3. XII 1945). Дипломирао (1969) и магистрирао (1972) кларинет на Музичкој академији у Београду, у класи Бруна Бруна. На његов развој утицали су и кларинетисти Миленко Стефа...

ГРГУР ГОЛУБИЋ, кесар (? – ?). Један од првих носилаца високог византијског достојанства које је у српској држави додељивано након проглашења царства. О његовом угледу речито сведочи чињеница да се налазио на списку утицајних личности којима се папа Климент VI ...

ГРГУР МИЛАТОВИЋ, војвода (?, друга половина XIV в. – ?, после 1407). Син тепчије Милата, чији су поседи били у долини Неретве у суседству трга Дријева. Са млађим братом је 1391. добио дубровачко грађанство. Док је био у служби краља Дабише и краљице Јелене Гру...

ГРГУР НИКОЛИЋ, властелин, кнез (? – ?, VII 1436). Син Вукосава Николића којег је и наследио 1403. Поред поседа у Попову, имао је поседе и у суседству Стона па је увео царину на Маслини код Стона и због ње се годинама спорио са Дубровчанима. Од 1414. наплаћивао...

ГРГУР ПОПОВИЋ, племић (?, прва половина XV в. – ?, после 1477). После турског заузимања Србије 1459. прешао је у Угарску и био је у служби Емерика Запоље, „губернатора Босне", у време владе краља Матије Корвина (1458–1490). Долазио је неколико пута у Дубровник...

ГРГУР СТИПАНИЋ (Стјепанић), велики кнез босански (? – ?). У сродству са властеоском породицом Хрватинића, вероватно брат кнеза Хрватина Стјепанића, кнеза Доњих Краја. Након што је допратио у Босну будућу супругу бана Стјепана II Котроманића, ћерку бугарског ца...

ГРГУРЕВЦИ, село на јужној подгорини Фрушке горе, изнад леве стране потока Грабовац (слив Саве), на око 190 м н.в. Кроз насеље пролазе два локална пута који повезују неколико фрушкогорских села са општинским средиштeм Сремском Митровицом (18 км) и Румом (26 км)...

ГРГУРИЋ ШИПКА, Сања, хемичар, универзитетски професор (Београд, 28. VIII 1971). Студије хемије завршила је 1994. на Хемијском факултету у Београду. Магистарску тезу је одбранила 1998, а докторску дисертацију 2003. На истом факултету је почела да ради 1995. као...

ГРГУРОВА, Мара, глумица (Сомбор, 1846 – Београд, 1897). Глумом је почела да се бави прикључивши се групи глумаца Српског народног позоришта са Јованом Ђорђевићем на челу, који су 1868. основали Народно позориште у Београду. Глумачку школу при НП завршила је 18...

ГРГУРОВА АЛЕКСИЋ, Милка, глумица, писац, преводилац (Сомбор, 14. II 1840 – Београд, 25. III 1924). Основну школу и три разреда Женског завода за васпитање завршила је у Сомбору. У раду сомборске дилетантске дружине учествовала је 1862, a на позив Јована Ђорђев...

ГРГУРОВЦЕ, село у јужној Србији, 12 км јужно од општинског центра Лебана, у долини Шуманске реке (десна притока Јабланице, слив Јужне Мораве). Са општинским центром повезано је слепим локалним путем. Дисперзивног је типа и чини га много малих заселака, којих ј...

ГРД (Грдеша), жупан (?, око 1120 – Требиње, пре 1189). Спомиње се као жупан на надгробној плочи нађеној у рушевинама цркве код Полица у Требињу. Према овом натпису умро је у време „вељега кнеза Михоила", који се у науци идентификује са последњим дукљанским кне...

ГРДАН → ГАВРИЛОВИЋ, Грдан

ГРДАН, Винко, сликар, ликовни педагог (Ђурђевац, Подравина, Хрватска, 22. I 1900 – Београд, 23. IX 1980). Завршио студије сликарства на Академији ликовних уметности у Загребу (1923), код Љубе Бабића. Усавршавао се у Паризу (1924‒1926) и излагао на Јесењем сало...

ГРДАНИЦА, село на десној страни долине Јужне Мораве, у подножју планине Бабичка гора, око 20 км северно од општинског центра Лесковца, с којим је повезано локалним путем. Насеље је смештено на контакту алувијалне равни и планинске стране, на крају једне мале д...

ГРДАНИЧКИ, Славко Светислав, глумац, редитељ (Лесковац, 19. VI 1894 – Београд, 18. I 1975). Као свог питомца Друштво „Привредник" га је још из трећег разреда гимназије послало у Праг на позоришне студије. По повратку је био приправник-волонтер у Народном позор...

ГРДЕЛИЦА, село у јужној Србији, 1 км удаљено од Јужне Мораве, где она излази из Грделичке клисуре и улази у Лесковачку котлину. Јужно од села, уз реку, налазе се пут и железничка пруга Ниш–Скопље и мали град Г. (варош). Општински центар Лесковац удаљен је 16 к...

ГРДЕЛИЦА, град на десној страни долине Јужне Мораве, на месту где се завршава Грделичка клисура и почиње Лесковачка котлина. Јужно од насеља пролази локални пут, а на другој страни реке ауто-пут и железничка пруга Ниш–Скопље. Код Г. су изграђени друмски и желе...

ГРДЕЛИЦА, текстилна фабрика у истоименом граду, која је пословала под разним именима, а индустријском производњом текстила бавила се од 1884. Развој текстилне индустрије у лесковачком крају почиње крајем XIX в. Након две гајтанаре, подигнуте у Стројковцу, неда...

ГРДЕЛИЧКА КЛИСУРА, сужени део долине Јужне Мораве, који спаја Врањску котлину на југу са Лесковачком котлином на северу. Простире се између градова Владичиног Хана и Грделице на дужини од 28 км. Западно од клисуре је планина Кукавица, а источно планина Чемерни...