Претражи резултате

ГОДИШЊАК ИНСТИТУТА ЗА КЊИЖЕВНОСТ У САРАЈЕВУ, научни часопис покренут 1972. у Институту за изучавање југословенских књижевности при Филозофском факултету у Сарајеву. У том тренутку је био једини специјализовани научни гласник у Босни и Херцеговини. Као што је у...

ГОДИШЊАК МАТИЦЕ СРПСКЕ, годишња публикација која је, у облику календара, излазила у Матици српској у Новом Саду 1931–1941. ГМС није изашао 1933, а 1938. појавио се у редукованом облику, само са календарским текстовима, а без прилога друге врсте. У почетку (193...

ГОДИШЊАК СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ, серијска публикација која излази од 1888 (број за 1887). Првих 50 бројева објављени су као издање Српске краљевске академије (СКА), да би се, са променом имена саме Академије, мењао и назив издавача, па од 1946. пос...

ГОДИШЊАК ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА У НОВОМ САДУ, годишња научна публикација која од 1956. излази на Филозофском факултету у Новом Саду. У Редакционом одбору прве књиге Г. били су Младен Лесковац, Милка Ивић и Ђорђе Сп. Радојичић, који је и његов први одговорни уре...

ГОДИШЊИЦА НИКОЛЕ ЧУПИЋА, периодична публикација Чупићеве задужбине (Београд 1877–1941: књ. I–XXXIII, 1877–1914; XXXIV–L, 1921–1941), основане по завјештању Н. Чупића (унука Карађорђевог војводе Стојана Чупића), српског артиљеријског капетана (1836–1870). Орије...

ГОДОВАЦ ЦИМЕРМАН, Јасминка, хемичар, универзитетски професор (Београд, 25. I 1952). Студије хемије завршила је 1977. на Природно-математичком факултету у Београду. После две године истраживачког рада на ПМФ-у, прелази на „Макс-Планк" институт за биохемију (Мар...

ГОДОВИК, манастир у истоименом селу код Ужичке Пожеге, близу извора Годовичког потока, са храмом посвећеним преносу моштију Св. великомученика Ђорђа (3 / 16. новембар). Његов настанак предање везује за време изградње Ариља 1296. чији је метох био, што у истори...

ГОЂЕВАЦ, једна од најпознатијих породица ваљевског и ужичког краја, веома важна за развој привреде у Србији. Породица се доселила почетком XIX в. из Осата у Босни, краја чувеног по вештим градитељима. Чланове велике породице Г. у Србију је превео Ђуро Г. (Гође...

ГОЂЕВАЦ, Љубомир, индустријалац (Ваљево, 26. IV 1888 – Београд, 1. XI 1964). Потомак познате породице индустријалаца, у Београду је завршио гимназију и Технички факултет, а потом радио у породичној фабрици за производњу предмета од метала. Учествовао је у балк...

ГОЂЕВАЦ, Милорад, лекар, национални радник (Ваљево, 12. III 1860 – Београд, 21. IX 1933). Студије медицине завршио је 1889. у Бечу, као стипендиста Ваљевског округа, али је стипендију изгубио због присуствовања сахрани кнеза Александра Карађорђевића. Радио је ...

ГОЂЕВАЦ, Милутин, неимар (Гођевићи код Сребренице, Република Српска, око 1776 – Зарубе код Ваљева, 1831). Родоначелник неимарске породице која после Другог српског устанка прелази из Осата и настањује се у Ваљеву. Осим за кнеза Милоша, радио је и за Јеврема Об...

ГОЂЕВАЦ СУББОТИЋ, Анка, правник, књижевник (Књажевац, 1. XII 1890 – Њујорк, 11. VI 1983). Потомак српске породице која је дала већи број виђенијих српских индустријалаца и интелектуалаца. Отац јој је Милорад Гођевац, а мајка Катарина Адамовић. До факултета се ...

ГОИСЛАВ, кефалија (?, почетак XIV в. – ?, после 1388). На повељи из 1387, којом кнез Лазар потврђује повластице Дубровчанима, он се јавља као један од четворице милосника. Из једног писма дубровачког кнеза од 1. X 1388. видљиво је да службу кефалије обавља у Н...

ГОИСЛАВА, кнегиња, жена кнеза Војислава Војиновића (? – ?). У изворима се јавља између 1364. и 1368. Након смрти супруга крајем 1363, са малолетним синовима наставила је да управља његовом облашћу. Уживала је наклоност српског цара Стефана Уроша, па јој је у в...

ГОЈ, Едвард Денис (Goy, Edward Dennis), слависта, преводилац (Енфилд, Енглеска, 22. IX 1926 – Кембриџ, 13. III 2000). Дипломирао руски и српскохрватски у Кембриџу, на којем је 1955. и докторирао (Српско русофилство и продор руске књижевности и мисли у Србију),...

ГОЈАЗИТ, минерал из групе фосфата, састава SrAl3(PO4)2(OH)5xH2O. Безбојан, љубичаст, наранџаст, или медножуте боје, прозрачан до провидан. Савршене цепљивости, сјаја масног до смоластог, бисерног по правцима цепљивости. Релативне тврдине 4,5 – 5, специфичне ма...

ГОЈАЗНОСТ, озбиљна и надолазећа претња за здравље становништва у светским размерама, те се сматра једним од најозбиљнијих здравствених проблема у XXI в. Г. је хронично медицинско стање у којем је сувишна телесна маст нагомилана до степена који може имати негат...

ГОЈБУЉА, село на Косову и Метохији, на јужним обронцима планине Копаоник у долини потока Трстена, који се код Вучитрна улива у Ситницу. Припада општини Вучитрн. Са општинским центром удаљеним 4 км према југозападу повезано је локалним путем. Први помен села је...

ГОЈГИЋ ЦВИЈОВИЋ, Гордана, хемичар, научни саветник (Ужице, 18. V 1960). Студије хемије је завршила 1982. на Природно-математичком факултету у Београду. Магистрирала је 1988, а докторaт стекла 1998. Од дипломирања ради на Институту за хемију, технологију и мета...

ГОЈКО, велики логотет (?, крај XIII в. – ?, после 1354). Јавља се као милосник на препису повеље из 1358, на којој је потпис цара Душана. То је повеља Хиландару о поклањању манастира Псаче властелина Влатка Паскачића. Према Душановом Законику у надлежности лог...