Претражи резултате

ГЛАВЧИЋ, Миломир, бизнисмен, добротвор (Ковачи код Јошаничке Бање, 6. XII 1924). Завршио занат и 1941. кренуо за Београд. Прикључио се војсци ђенерала Драже Михаиловића и крај рата дочекао у завичају. Емигрирао је у Канаду 1948. Био је занатлија и рудар у Садб...

ГЛАГОЛИ, врста речи које имаjу опште значење процесуалности (нпр. радити, трчати, пливати). Оно је код неких г. мање изражено и тада обично означавају стање (нпр. лежати, седети, спавати), које се такође остварује у времену. Поред тога, г. имаjу неке само њима...

ГЛАГОЛСКА ВРЕМЕНА → ВРЕМЕ ГЛАГОЛА

ГЛАГОЛСКА ДОПУНА, зависни члан у допунској глаголској синтагми којим се употпуњује и проширује садржај управне глаголске речи или глаголско-именског израза. У таквој синтагматској вези између управног глаголског и зависног именског дела успоставља се однос упр...

ГЛАГОЛСКА ИМЕНИЦА, именица са значењем радње, стања или збивања, која је изведена од глагола несвршеног вида (нпр. мерење, спавање, чекање), а ређе од свршених глагола (нпр. предсказање, свануће, свргнуће). Деривација г. и. одликује се релативно високом регула...

ГЛАГОЛСКИ ВИД → ВИД ГЛАГОЛА

ГЛАГОЛСКИ НАЧИН, граматички израз семантичке категорије модалности и једна од оних граматичких категорија глагола (начин, лице, време, вид, стање) које друге променљиве врсте речи немају. Г. н. обухвата систем глаголских облика коjима се изражава однос говорно...

ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВИ, глаголски облици који се јављају као део сложених глаголских облика: перфекта, плусквамперфекта, футура II и потенцијала, односно сложених глаголских облика пасива (трпног стања) свих глаголских облика. У српском језику налазе се два г. п. –...

ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОЗИ, нелични глаголски облици са функцијом прилога. У српском језику постоје два г. п.: г. п. садашњи и г. п. прошли. Г. п. садашњи гради се само од имперфективних глагола, и то од облика 3. л. множине презента додавањем наставка -ћи: тресу-ћи, д...

ГЛАГОЛСКИ РОД → ГЛАГОЛСКО СТАЊЕ

ГЛАГОЛСКО СТАЊЕ (глаголски род, глаголска дијатеза), однос између елемената синтаксичког и семантичког плана реченице који уводи глагол у функцији предиката отварајући својом семантиком место за једног или више учесника, актаната, који попуњавају његову валент...

ГЛАГОЉИЦА, древно словенско писмо које је, припремајући се за Великоморавску мисију, саставио Константин Филозоф, о чему говори његово Житије (XIV.14). У основи назива овога писма стоји старословенски глагол глаголати, 'говорити, приповедати, казивати' (грч. l...

ГЛАД, недостатак хране услед неродице, рата и других разлога који изазива озбиљне здравствене и друштвене поремећаје. Екстензивна пољопривреда, суше, град, слана, поплаве изазивале су у средњем веку неродице, које су лако доводиле до глади. Исто тако ратови, ј...

ГЛАДНИЦЕ, археолошко налазиште на приобалној заравни уз речицу Грачанку (Грачаница код Приштине). То налазиште је ископавано у ограниченом oбиму, а његови резултати заслужују посебну пажњу. Најстарије је насеље старчевачке културе, које садржи два хоризонта ст...

ГЛАДОВАЊЕ, делимично или потпуно изостављање хране, али се вода нормално пије. Најтежа врста г. је када се не узимају ни храна ни вода. Међутим, у овом случају се не умире због недостатка хране него због недостатка воде, које би довело до смрти после три, а ма...

ГЛАЗЕР, Фрањо, фудбалски голман, тренер (Сарајево, 7. I 1913 – Загреб, 1. III 2003). Са 14 година приступио је радничком клубу Хајдук из Сарајева и већ са 15 година бранио за први тим. Грађанском из Осијека приступио је 1931, а потом је прешао у загребачку Кон...

ГЛАМА, врста сребра која је садржавала одређени проценат злата. О њој је остало највише података у књигама дубровачких трговаца Михаила Лукаревића и браће Кабужића. Добијала се у српским средњовековним рудницима Новом Брду, Јањеву и Брскову. Порекло имена није...

ГЛАМОЧ, град и општинско средиште у југозападној Босни, у Федерацији Босне и Херцеговине, смјештено у сјеверном, ширем дијелу Гламочког крашког поља, између планина Старетине на југозападу и Виторога на сјевероистоку. Насеље је у сјеверозападном дијелу Гламочк...

ГЛАМОЧ (Дламоч), средњовековна жупа у истоименом крашком пољу на југозападу Босне, са седиштем у граду Гламочу (1503. поменут као Београд–Гламоч). Према повељи бана Твртка из 1366, планина Виторог чинила је границу према жупи Пливи. Писана сведочанства о жупи ...

ГЛАМОЧАК, Марина, социолог, виши научни сарадник, истраживач (Ужице, 23. II 1961). Завршила је Филозофски факултет (Катедра за социологију) Универзитета у Београду (1984), постдипломске студије из области социологије религије похађала је на ФФ у Загребу (1986–...